Бећковић: У култури је спас, излаз и рјешење
Бећковић је у Галерији "Жарко Видовић" у којој је изложена стална поставка слика Милеве Мице Тодоровић и гдје је одржан округли сто "Вјера, слобода, умјетност и страдање у 20. вијеку" истакао да су Тодоровићева и Видовић страдалници који су мислили да их се нико никада неће сјетити, те да је похвално што је у Источном Сарајеву отворена галерија посвећена њима.
- Оно чему су они посветили живот, а то је умјетност, овдје ће их надживјети. Они се томе нису надали. Када прочитате њихове записе, видјећете да је Мица Тодоровић говорила како није припадала ниједном ликовном правцу и да је сликала само своја осјећања и доживљаје и била своја. Ипак, захваљујући овим људима који су увидјели да је у култури спас и рјешење, она и данас живи - рекао је Бећковић.
Говорећи о Жарку Видовићу који му је, како је рекао, био комшија у Београду, Бећковић је навео да се ни он није надао да ће његова дјела бити упамћена и да неће пасти у заборав.
- Потуцао се за живота по разним градовима. У Београду није пропустио никога ко је у култури ишта значио. Поживио је дуго, умро је лако, оставио много рукописа. На крају живота био је посвећен цркви, вјери - рекао је Бећковић новинарима.
Декан Православног богословског факултета из Фоче Владислав Топаловић истакао је значај заоставштине Жарка Видовића, који је био и један од првих професора Богословског факултета.
- Његове заслуге бих свео на једну реченицу, а то је да је он учинио оно што су учинили класици европске теологије. Учинили су претеологизацију филозофије потпуно неочекивано. Управо то је Жарко Видовић учинио овдје. Зато је наша обавеза да га се трајно сјећамо - поручио је Топаловић.
Књижевник Мухарем Баздуљ подсјетио је да су Мица Тодоровић и Жарко Видовић били јасеновачки логораши.
- Моја идеја је да се овом приликом највише освијетли та подударност у њиховим животима - рекао је Баздуљ.