Маленица: Српска не може приуштити економски терет бриге за мигранте
Маленица је истакао да писмо УНХЦР-а упућено министру безбједности у Савјету министара Ненаду Нешићу о неопходности свеобухватног плана за транзицију у управљању миграцијама и азилом са међународних организација на институције БиХ, односно преношењу економске обавезе издржавања миграната на заједничке и ентитетске институције, представља посредни притисак на Републику Српску која је, за разлику од Федерације БиХ, из добрих разлога недвосмислено одбила да мигранте смјешта на сопственој територији.
- Дато писмо се мора посматрати као најновији у низу притисака на Републику Српску од западних центара моћи. Док се терет миграције жели пребацити на мање европске државе, Њемачка истовремено поново уводи контролу сопствених граница како би се покушала супротставити миграционим токовима, те заштити од исламистичког радикализма, док Аустрија недвосмислено одбија да прихвати оне мигранте које Берлин одбије - навео је Маленица.
Он је подсјетио да се ЦДПИ Републике Српске већ освртао на проблематику миграторних кретања, те негативан утицај који имају на безбједносну ситуацију у европским друштвима, посебном онима која су политиком отворених врата примила највећи број миграната.
- Чињеница да одређени број миграната у Европу стиже већ радикализован док други постају радикализовани унутар европских земаља кроз процес самогетоизације и својевољног одбацивања упитних норми које се данас називају европским вриједностима. Разлика у степену друштвене кохезије и општег степена безбједности је очигледна када се изврши поређење оних земаља Европе, махом на западу континента, које су отвориле своје границе, те оних земаља на истоку Европе, које су отворено иступиле против прихватања мигрантских популација - рекао је Маленица.
Он је навео да Република Српска и српски народ уопште имају дуготрајно искуство у борби против радикалног ислама, како из Одбрамбено-ослободилачког рата тако и у периоду након његовога завршетка.
- Дешавања у земљама Запада, но и искуства ФБиХ, недвосмислено упућују на исправност политике Републике Српске у контексту проблематике миграната. Поновити исте грешке западних земаља очекујући другачији исход је наивно и неодговорно, првенствено према Србима у БиХ, но и свим осталим грађанима Републике Српске за чију безбједности је сама Република одговорна. Република Српска себи не може приуштити луксуз претварања у друштвени експеримент зарад интереса колективног Запада, нити може приуштити економски терет бриге за мигранте на уштрб потреба сопственог грађанства - истакао је Маленица.
Он је нагласио да је ово питање од националног значаја и не може бити предмет дневнополитичкога погађања.
- Заузети став је исправан и мора бити одржан. Дугорочни интерес Републике је развој функционалне пронаталитетне политике и стварање повољнијег економског и друштвеног амбијента за повратак исељеника из иностранства. Искуства великих европских држава нам јасно илуструју да прихватање миграната са собом носи читав низ изазова и објективно води ка високој вјероватноћи настанка нових проблема - рекао је Маленица за Срну.
Маленица је истакао да је тренутна стварност западне Европе одраз неуспјеха идеолошких и демографских политика колективног Запада, истичући да мултикултурализам и миграција никада нису били стварна рјешења проблема са којима су се суочавале западне земље.
- Напротив, мултикултурализам и миграције су послужили само као извори нових проблема. Са овом болном реалношћу Запад се сада мора суочити - нагласио је Маленица.
Према његовим ријечима, од 2015. када је Ангела Меркел отворила капије Њемачке, али и саме ЕУ, масама миграната из Азије и Африке јасно се искристалисала немоћ западне културе да изврши асимилацију или интеграцију мигрантских заједница у земље домаћине, те својевољно занемаривање чињенице да људи које Запад прима нису празни листови папира него већ изграђене личности стасале у једном другачијем културном, традицијском, цивилизацијском и идеолошком простору.
- Већ сада се назиру границе могућности западних држава да остваре контролу како над већ досељеним мигрантским популацијама тако и над процесом њиховога даљег уласка, посебно у контексту нелегалних миграција. Истовремено, проблем миграција директно утиче на стање политичке стабилности земаља Запада, те доводи у питање положај и статус њихових тренутних политичко-идеолошких елита. Западним политичким структурама је неопходно рјешење, а пожељно је да трошкове сносе други, упркос чињеници да је за сам феномен масовних миграција и повезане проблеме директно одговорна неоколонијална и неолиберална политика западних земаља - навео је Маленица.