Промовисана Шантићева сабрана дјела (ВИДЕО)
Другог дана Шантићевих вечери поезије одржан је и научни скуп "Алекса Шантић - 100 година након смрти".
Предсједник СПКД "Просвјета" ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да нема прикладнијег начина да се обиљежи 100 година од смрти великог српског пјесника од издавања његових сабраних дјела.
Промовисана су три тома, а у припреми су још два, чиме ће бити заокружено све што је Шантић икада написао.
Професор Душко Певуља рекао је да је ово у издавачком смислу велики подухват јер Шантић, иако је много објављиван и има много изабраних пјесама, послије 1967. године и изабраних дјела које је приредио Бранко Милановић нема сабраних дјела.
Певуља је појаснио да су издата три тома пјесама Алексе Шантића, а да је планирано да наредне године приреде још два тома у која би ушли препјеви и пјесме које су излазиле по часописима, а нису уврштене у неку од објављених збирки великог књижевника.
Он је истакао да ће у петом тому ће бити Шантићеве приповјетке и драмски покушаји, али и библиографија и студија о њему са стогодишње дистанце.
- Вријеме и српски језик су га потврдили и он има тај статус који само највећи пјесници попут Његоша код нас имају, а то је статус народног пјесника - рекао је Певуља.
Подсјетио је да је прије само годину дана, у сарадњи са "Просвјетом" урадио и изабрана дјела Светозара Ћоровића.
Током вечери о Шантићу стихове је читао глумац Небојша Кундачина.
Током научног скупа Ранко Поповић, који важи за једног од најбољих познавалаца лика и дјела великог књижевника, рекао је да је за живота Шантић постао истински народни пјесник, да је његова ријеч и даље жива, да је пјесник праштања и завјетни човјек, али да никада није био социјални пјесник.
Поповић је посебно истакао повезаност Шантића са вјером, наводећи да је био истински православни пјесник.
Управник Српске књижевне задруге Душко Бабић нагласио је да је ова година прави тренутак да се направи рекапитулација и реинтерпретација неких дијелова Шантићевог опуса и неких пјесама које су биле заборављене и гурнуте у страну.
- То је у великој мјери кварило слику о великом пјеснику. О њему је изречен велики број спорних судова, који су на неки начин фаворизовали неке његове негативне особине из ранијих књига, од којих се и он на неки начин оградио, а у страну су гуране најбоље особине које је испољавао као пјесник и које је народ од почетка добро примао - рекао је Бабић.
Он је указао да је послије Другог свјетског рата почело маргинализовање Шантића, када је његова поезија називана "фолклорно-севдалинском", а касније се са тим наставило у комунизму.
- Алекса Шантић је народни пјесник у најљепшем смислу те ријечи. Три године пошто је написао прву пјесму, прије него што је објавио прву књигу почеле су се његове пјесме рецитовати у школама. Његове пјесме су компоновали највећи композитори тога времена. Шантић је велика драгоцјеност српске културе којој ћемо се враћати као што се враћамо Дечанима и Грачаници - истакао је Бабић.
Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало подсјетио је на времена у којима је живио Шантић и на невјероватан културни напон који се десио у Мостару са Шантићем, што је била енергија која је покретала овај град.
Пиштало је истакао да је Шантић уживао огромно поштовање тадашњег свијета, те подсјетио на његову сахрану на којој је било више људи него што је Мостар имао становника.
Декан Филозофског факултета са Пала Владан Бартула говорио је о есхатологији Шантићеве поезије и повезаности српске поезије и православне теологије.
Бартула наглашава да је Шантић хришћански пјесник и да је уз Његоша, Момчила Настасијевића и Јована Дучића један од најзначајнијих религиозних пјесника.
Новинар и публициста Шемсудин Златко Сердаревић говорио је о односу садашњице према Шантићу, те истакао да од односа према Шантићу зависи мултиетничност Мостара.
Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић рекао је да Манастир и Музеј Житомислић добро сарађују са мостарском "Просвјетом" и да се труде да увијек једно вече Шантићевих вечери поезије одрже у овом здању, који је један од најзначајнијих духовних и културних центара православних Срба у долини Неретве.
Вечери посвећеној Шантићу у Музеју Житомислић присуствовали су и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић, замјеник предсједника мостарског Градског вијећа Велибор Миливојевић, представници канцеларија Републике Српске у Мостару и Бечу.