Егић: Упркос провокацијама, у Гаравицама ће бити одавана почаст невино страдалима
- Гаравице су једно од највећих стратишта у Независној Држави Хрватској /НДХ/ гдје је вршен масовни покољ цивилног становништва - рекао је Егић, реагујући на постављање муслиманске ратне заставе у Спомен-парку у Гаравицама.
Егић, који је данас у својству изасланика предсједника Републике Српске у Гаравицама присуствовао обиљежавању 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце, рекао је да су након проглашења НДХ почела хапшења и прогон Срба, а од 20. јуна 1941. године био им је забрањен приступ Бихаћу.
- Током јуна и августа те године Срби су након мучења у Кули одвођени у Гаравице и убијани - рекао је Егић.
Он је подсјетио да је на овом српском стратишту споменик подигнут 1949. године, а 1981. године спомен-обиљежје дјело архитекте Богдана Богдановића гдје нема одговора на питање ко је страдао и ко је био крвник.
- Срби су 1931. године чинили 43,7 одсто становништва у Бихаћу. Након Одбрамбено- отаџбинског рата проценат Срба у Бихаћу је 1,5 одсто. Док ми одајемо почаст жртвама, они постављају ратне заставе. Шта год радили, ми ћемо долазити - поручио је Егић.
Он је рекао да је у плану да у знак сјећања на жртве буде реновирана православна црква која је на подручју Републике Српске.
- Била је иницијатива да се на стратишту подигне спомен-капела, али с обзиром на околности нисмо сигурни да би опстала - рекао је Егић.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Републике Србије Ђорђе Тодоров рекао је да након Свесрпског сабора Република Србија и Република Српска заједно обиљежавају све значајне историјске датуме.
- То је још један показатељ наше саборности и јединства и порука да ћемо његовати културу сјећања да се овакви стравични и свирепи злочини не би поновили никада никоме. Морамо да се сјећамо да бисмо одржали свој идентитет који је на немало мјеста угрожен - истакао је Тодоров.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Небојша Куштриновић рекао је да је у јуну 1941. године одлука усташких власти била да ништа што је српско не може опстати.
- Бихаћ је подземни град Срба. Удружење настоји да прикупи податке о броју страдалих јер су неке породице у цијелости ликвидиране - рекао је Куштриновић.
Куштриновић је нагласио да се пошта одаје на мјесту стратишта Срба гдје је подинут споменик, док су на мјесту спомен-подручја из 1981. године тада била митраљеска гнијезда одакле су убијане жртве.
Обиљежавања 83 године од страдања Срба у Гаравицама почело је парастосом који је служио парох бихаћки Славиша Милиновић.
Вијенце и цвијеће код споменика положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, државни секретар у Министартству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров, представници СУБНОР-а, Удружења "Гаравица 1941", Борачке организације, Организације старјешина Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.
Сјећање на злочин НДХ над Србима у Гаравицама код Бихаћа се, као историјски догађај од републичког значаја, обиљежава у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске.