Србија тугује за Бором Ђорђевићем
Мук је завладао у Чачку, а непосредно пред комеморацију, испред капеле је остављен велики вијенац са двије укрштене гитаре, уз ријечи "Посљедњи поздрав нашем Бори".
Иначе, Бори ће испунити жељу и биће сахрањен у Чачку.
- Мени стварно није добро, болестан сам скроз на скроз. Биће да сам бостан обро, припремите плави воз. Дани су ми одбројани, животни ми прошо век, болници у Љубљани немају за мене лек. Не трошите џабе паре, нисам толко важан лик. Укрстите две гитаре, нек то буде споменик. Конзилијум саопштење, објављује сваки дан. Да упозна јавно мњење, колико сам болестан. Моје тело пошаљите у Чачак, у Србију, у Љубљани оставите срце, нека буде ту -гласе стихови пјесме који су на Градском тргу измамиле сузе на лицима његових Чачана.
Доктор и пријатељ Боре Ђорђевића говорио је о његовим посљедњим концертима.
- Само он зна како је одржао те посљедње концерте и свака му част. Говорио је 'ја хоћу да умрем на бини' Он није желио да га људи сажаљевају, није желио да тражи помоћ - рекао је Савић.
- Драги наш Боки, ако мислиш да си отишао, вараш се, ако мислиш да си нас оставио такође се вараш. Заувијек ћеш остатити у нашим срцима и никада нећеш отићи. Имамо част да си нас изабрао да стварамо музику на твоје текстове . Поздрави нам Мишу и Рајка и реци да нам много недостају, као што ћеш нам и ти недостајати - рекао је једини живи оснивач групе Мирослав Вицко Милатовић на комеморацији.
Бројни пријатељи и колеге су се потресним ријечима опростили од легендарног Боре Ђорђевића.
- Бора је истински живио оно што је пјевао. Свима нама је изгледало бескрајно лако то што је он радио снагом вулкана, као да је ријечима сликао живот. Тако је са генијима, то изгледа лако све док су са нама, сада знамо колико је дара и снаге било потребно. Он је разумио све наше наде и стрепње и учинио да ми живимо искреније и боље - рекао је изасланик предсједника Србије и министар културе Никола Селаковић.
- Један велики дио мог живота је завршен. Смрт неке ствари не може да прекине... Бора је човјек који је промијенио мој живот и вјеровао у мене више него ја сам. Мој анђео чувар и мој кум... Бора није умро, он је само закорачио у историју и вјечност - рекао је Зоран Дашић Даша.
- Наше дружење је почело у Атељеу 212. Већ сам играо у "Коси", Бора је дошао и почео да игра у мјузиклу "Исус Христ Суперстар", а онда је постао прави Суперстар. Он кад се с неким спријатељии то траје. Сараднике је ријетко мијењао. Од расвјете до музичара. Радили смо пуно омота, свих званичних 25. У почетку смо радили у породичним дружењима. Користили смо вријеме док се дјеца играју на креативан начин. Бора је волио људе са маргине и из народа. Он је сам био један чојек из народа, скроман. Он би требао да има неке дворце, а није много оставио у том материјалном смислу. Стварно је био човјек духован и скроман - рекао је дугогодишњи Борин пријатељ Југослав Влаховић.
- Нисам баш највичнији за ово, била је велика привилегија и велико узбуђење подијелити с тобом једно златно доба музике на овим просторима. Било је узбудљиво и привилеговано дијелити с тобом то вријеме, ти на твом фронту, ја на мом. Све што си радио, за мене си увијек био најбољи и највећи. С поносом сам истицао да смо другари још из гимназијских дана - рекао је Мирослав Илић.
- Одличан другар, музичар, пјесник... Могу да кажем да имам још неколико година, не знам колико, али Боро, ако већ постоји неко мјесто гдје можемо да се сретнемо, онда ћемо се срести једног дана... - рекао је Жика Јелић.
Чланови бенда су најавили и да ће посљедњи албум "Љубав и смрт" објавити постхумно Бори у част.