Злочин над српском дјецом у Гораждевцу и 21 годину послије без казне
У оружаном нападу на групу српске дјеце која су се купала у ријеци Бистрици 13. августа 2003. године убијени су Пантелија Дакић /12/ и Иван Јововић /19/, док су тешко рањени Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/.
Ни 21 годину касније не зна се ко је починио овај монструозни злочин. Еулекс је прије више од 10 година прекинуо истрагу због, како су навели, недостатка доказа.
Убиство српске дјеце на ријеци Бистрици сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународне мисије на Косову и Метохији.
Убиство дјеце осудили су домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаја одржана је и сједница Савјета безбједности УН.
Унмик је послије напада саопштио да је непознат број људи из жбуња отворио ватру из "калашњикова" на педесетак дјеце и младих Срба из Гораждевца, а испаљено је 87 метака.
Такозвана косовска полиција је у истрази саслушала 75 свједока, а претресла је и 100 кућа, без конкретних резултата.
Убице дјечака, и поред награде од милион евра и обећања представника Унмика да ће, како су рекли, "преврнути сваки камен да их нађу", нису познате, а за злочин над недужном дјецом још нико није одговарао.
Тужилац Канцеларије специјалног тужилаштва Косова затворио је 2010. године овај случај јер, како је тада саопштено из Еулекса, истрага полиције није довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених, али ће га поново отворити уколико се појаве нове информације.
Поводом овом злочина, у Цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу сваке године се служи парастос у присуству породица убијених српских младића, црквених великодостојника Епархије рашко-призренске и представника Српске листе.
Гораждевац је највеће српско село у Метохији, али је послије 1999. године и овог убиства, од 3.000 Срба, у њему остало још њих око 750.