Да ли ће БиХ доставити Реформску агенду за План раста? (ВИДЕО)
Да ли ће БиХ, једина од земаља региона, остати без 1,8 милијарди евра финансијске подршке?
План реформи треба доставити Европској комисији до краја августа. Уредба европских институција о успостављању инструмента за реформе и раст за западни Балкан ступила је на снагу 24. маја од када је почео тећи рок од три мјесеца за подношење листе мјера које ће је потребно испунити за добијање новца.
- Ми у Комисији чекамо да сви наши партнери представе своје финализоване реформске агенде које садрже реформске мјере у социоекономској области. Када их добијемо, ми ћемо их процијенити и усвојити. Имаћемо и консултације са државама чланицама - рекла је Ана Писионеро, портпаролка Европске комисије за сусједство и проширење.
У Нацрту реформске агенде кандидовани су пројекти из области инфраструктуре, енергије и дигитализације. Од укупно 113 тачака, 110 је усаглашених.
- Мислим да је Савјет министара на темељу потпуне координације активности са институцијама Српске и Федерације БИХ кроз процес усаглашавања и потпуног кориштења механизма координације направио озбиљан искорак - рекао је Сташа Кошарац, замјеник предсједавајуће Савјета министара.
Искорак није довољан да би послали агенду Европској комисији јер је потребна сагласност свих нивоа власти. Неусаглашене тачке за власти Републике Српске односе се на именовање судија Уставног суда БиХ, могућност ентитетских власти да улажу вето на одлуке Конкурентског вијећа и Вијећа за државну помоћ и увођење јединственог телефонског броја за хитне позиве на нивоу БиХ. У Федерацији БиХ четири кантона нису сагласна са нацртом агенде.
- Савјет министара има обавезу да превенира да нам се у најмању року никада не деси на начин да ми који смо формирали и именовали то радно тијело размислимо о реконструкцији тог радног тијела и одузимању права појединцима да поново на наредним процесима блокирају исту ствар, јер је очигледно да ће СДА и ДФ то радити док су живи - каже Елмедин Конаковић, министар спољних послова у Савјету министара.
Циљ финансијског инструмента од шест милијарди евра до 2027. године је најприје економска интеграција у заједничко регионално тржиште и припрема за приступање јединственом тржишту ЕУ. Могуће посљедице пропуштања кориштења средстава су изостанак економског раста БиХ и стагнација даљег приступања.
- Када се истиче могућност даљег наставка евроинтеграција онда се ту додаје и одређена подршка, једноставно стабилност политичка како би онда инвеститори могли да кажу овдје је повољније за улагање и можемо се одлучити за тај корак. Највећи допринос том враћању повјерења је наставак евроинтеграција - каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије.
Прва финансијска средстава из Плана раста очекују се до краја године, а по одобрењу планова реформских мјера. Након тога ће се исплате вршити два пута годишње.