Ристић: Снажити сјећање на жртве српског народа пале током Другог свјетског рата (ФОТО)
Он се том приликом обратио званичницима Србије, Републике Српске, Црне Горе, бројним великодостојницима СПЦ, директорима и представницима националних установа културе, истакнутим личностима у области образовања, културе, науке и умјетности, као и потомцима пребиловачких жртава, саопштило је Министарство информисања и телекомуникација.
Ристић је у обраћању указао на потребу снажења културе сјећања на све жртве српског народа пале током Другог свјетског рата, а посебно на жртве геноцида који је над Србима на цјелокупној својој територији током Другог свјетског рата спровела хрватска држава.
- Да васкрсне сјећање на пребиловачке жртве и да васкрсну Пребиловци - поручио је Ристић.
Он је указао на потребу да се учини све како би Пребиловци наставили да постоје као насељено мјесто, али и као једно од трајних изворишта достојанственог сјећања на све жртве српског народа у Другом свјетском рату.
- Наша порука са овога мјеста јесте љубав упркос страдању и патњи, а наша потреба јесте мир, а не насиље и мржња. Управо су Пребиловци оно мјесто које за вјечност треба да просијава светошћу, невиношћу и недужном жртвом наших новомученика - наводи Ристић.
Истакао је да су Пребиловци некадашње мјесто патње недужних, али и савремено сабориште свих људи добре воље без обзира на њихову националну и вјерску припадност.
- Пребиловци су вјечита опомена, али и трајно извориште истинског сјећања и саосећања које жртву српског народа у Другом свјетском рату уздиже на ниво универзалне жртве - напоменуо је Ристић.
Изразио је посебну захвалност стручњацима Музеја жртава геноцида на успјешно обављеном подухвату реализације сталне музејске поставке у Пребиловцима и из тог страшног судилишта нашег народа позвао све људе добре воље да дођу у то мјесто како би на том простору "посведочили застрашујуће размјере материјализације људске мржње, али и васкрсења живота".
- Пребиловци су, попут Јасеновца, место на којем до у вјечности траје Велика Субота, мјесто голготе српског народа, али и мјесто његовог симболичког и стварног васкрсења - закључио је Ристић.
Управо је он средином претходне године, у својству директора Музеја жртава геноцида, иницирао и омогућио реализацију овог изузетног подухвата.
Аутори сталне изложбене поставке су историчари вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина, виши кустос у Музеју жртава геноцида и руководилац Одељења за чување, приступ фондовима, стручну обраду грађе и дигитализацију Јасмина Тутуновић Трифунов, стручњак Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Предраг Лозо, стручњак Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Драгослав Илић.
Аутор поставке је програмски директор Музеја жртава геноцида Никола Радосављевић, а рецензенти сталне музејске поставке су истакнути историчари Драга Мастиловић и Горан Латиновић.
Продукцију сталне изложбене поставке у потпуности је реализовао Музеј жртава геноцида у сарадњи са бројним националним установама културе Републике Србије и Републике Српске.
Средства за реализацију овог подухвата обезбедили су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида.