"Пребиловци - једно од четири најстрадалнија села у свијету"
- О каквим монструмима је ријеч, говори података да су усташе августа 1941. године у Пребиловцима заувијек угасили огњишта 54 српске породице и у потпуности затрли траг њиховог постојања. Ово је још једна жалосна потврда да су Срби најстрадалнији народ у 20. вијеку - истакао је предсједник Српске, наводећи да је из Пребиловаца тек 1962. године испраћен први младић регрут у тадашњу ЈНА.
Поводом 83 године од свирепог злочина које су починиле усташе над пребиловачким Србима, предсједник Српске је у изјави за Срну навео да су у зору 4. августа 1941. године усташе, дојучерашње комшије, напале село у којем су биле углавном жене, дјеца и старци, и започели са оргијањем и иживљавањем над српском нејачи који су били немоћни да пруже отпор злотворима.
- Усташко оргијање, иживљавање и бестијалности над незаштићеним женама и дјевојкама, а посебно недужним дјевојчицама трајало је неколико часова. Једина особа која се спасила и жива изашла из зграде основне школе, у којој су били затворени, била је Мара Булут која је свједочила да су усташе вадиле бебе из колијевки, разбијали њихове глава о зидове учионица и набијали на бајонете пред очима њихових мајки, док су учитељицу Стану Арнаутовић више пута силовали њени бивши ученици Хрвати.
Након свих ових злостављања и мучења, усташе су потом пребиловачке Србе пребациле у силос код села Тасовчића, одакле су сутрадан, 5. августа, транспортовани до села Шурманци гдје су остали до јутра, мучени и малтретирани, без капи воде и хране - подсјетио је Додик.
У раним јутарњим часовима 6. августа, навео је он, измучене пребиловачке Србе, њих више од 500 који су неким чудом преживјели сва мучења, усташки злочинци довели су до јаме Голубинке гдје су их пуних шест сати живе бацали у јаму.
- Ни то им није било довољно, па су и наредних дана доводили преостале Србе из околних села и бацали у исту јаму, одакле су данима допирали јауци и плач, док је испуцала херцеговачка земља била натопљена српском крвљу. Мјесец дана је трајало злостављање, мучење, тортура, иживљавање и покољ, да би усташе на крају етнички потпуно очистиле Пребиловце, а потом населили хрватске породице и промијенили назив у Ново Село - навео је Додик.
Он је нагласио да је од 1.000 становника Пребиловаца, колико их је било уочи Другог свјетског рата, усташку тортуру, која је трајала од Илиндана до краја августа 1941, преживјело њих свега 172, углавном мушкараца, само четири удате жене и мали број дјечака и дјевојчица, док је јама посатала вјечни дом за око 5.000 Срба из Пребиловаца и околних села.
О каквој монструозности усташа је ријеч, навео је Додик, говори и податак да су италијански војници који су окупирали Херцеговину било згрожени њиховим злодјелима и почели да хапсе кољаче, пружајући заштиту преосталом српском становништву, а о размјерама усташке бестијалности у Пребиловцима у извјештају Бениту Мусолинију писао је чак италијански генерал Алесандро Лузана, изражавајући своју невјерицу и огорченост.
- Усташе су тријумфално славиле своју монструозност, коју су чак и опјевали, ликујући: "Српске су се погасиле свијеће, упалит' се више никад неће". Али, упркос њиховим злодјелима, српске свијеће нико неће угасити, оне и данас сијају и то јаче него икада, и у Пребиловцима и у Херцеговини, и у цијелој Републици Српској. Убијали су нас и у Првом и Другом свјетском рату, као и у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском, али нису нас успјели убити, живи смо и данас смо своји на своме - рекао је Додик.
Он је нагласио да је и овај злочин у Пребиловцима био заташкаван и прикриван у бившој Југославији, као и многи други злочини над Србима, а 1961. године јаме у које су бацани херцеговачки Срби су забетониране, са намјером да се истина никада не сазна.
- Међутим, нема те истине која неће угледати свјетлост дана, па тако и ова српска, пребиловачка и мученичка. Откопавање 13 јама почело је 1990, а кости више од 5.000 херцеговачких српских страдалника сахрањени су на данашњи дан 1991. године поред храма у Пребиловцима. Међутим, повампирене усташе поново су убиле убијене Србе, који су и мртви сметали злотворима, па су у јуну 1992. минирали крипту са костима убијених Срба. Након повратка Срба у Пребиловце 2000. године, пронађени остаци костију пребиловачких мученика су сакупљени и сахрањени у обновљеној крипти Храма Васкрсења Христвог, гдје су коначно нашли свој смирај и спокој - нагласио је Додик.
Он је нагласио да је прошлост овог српског села потресна и јединствена у свијету и због тога данас, сутра и убудуће успомена и сјећање на пребиловачке мученика мора да се његује.
- Оваква жртва не заслужује и не смије да падне у заборав, јер нас на то опомињу сузе, јауци и невина крв нејачи који су злотворима, нељудима и монструмима били криви само зато што су Срби. Српске жртве су наша прошлост, садашњост и будућност, јер не постоји ниједан народ на свијету осим Срба који је, нажалост, имао своје Пребиловце, Гаравице, Стари Брод, Крагујевац, Јасеновац, Шушњар, своју "Олују" и "Бљесак", сарајевски егзодус, Кордун, Крајину и Лику, Братунац и Подриње...
И данас, послије свега, послије свих наших страдања имају образа да кажу да смо ми "геноцидни". И то нам кажу потомци оних који су нас убијали, клали, бацали у јаме, пљачкали, палили. Ни то им није довољно, па би да им поклонимо и предамо на тацни крвљу натопљену Републику Српску, наше шуме, ријека, богатства. Можете да пријетите, да намјештате суђења, фалсификујете историју, да нас санкционишете, све вам џаба - Републику Српску вам не дамо, она је наша кућа, наша отаџбина, наша светиња, а светиња се не даје, она се чува и брани као што се чува и његује сјећање на наше славне претке и то ради наших потомака и свих будућих генерација да им се не понови 20. вијек, вијек српског страдања - поручио је Додик.
У Организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова сутра и у уторак биће обиљежене 83 године од монструозног злочина над српским народом, мјештанима Пребиловаца, који су починиле усташе 1941. године.