latinica  ћирилица
03/08/2024 |  16:31 ⇒ 16:31 | Аутор: СРНА

Пуповац: Убијени старији Срби који никоме нису представљали опасност

Предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је да су током хрватске војно-полицијске акције "Олуја" 1995. године у селу Стрмица код Книна махом убијени цивили, старији и немоћни, који никоме нису представљали опасност и за чија убиства нико није одговарао.
Милорад Пуповац - Фото: Screenshot/YouTube
Милорад ПуповацФото: Screenshot/YouTube

На обиљежавању 29 година од хрватске злочиначке акције "Олуја" у Стрмици код Книна, Пуповац је рекао да будуће генерације не заслужују суочавање са таквим искуством.

Посланик СДСС-а у Хрватском сабору Ања Шимпрага истакла је да је српско становништво у селу Стрмица код Книна погодила најтежа судбина након што су остали у својим кућама, имајући повјерење у хрватску војску и власт.

Указала је на потребу да злочини буду процесуирани, јер када се ти процеси праведно приведу крају ова тема ће престати бити ресурс за политичку мобилизацију у дневно-политичке сврхе.

Она је истакла да се историја не може промијенити, али се могу створити услови да се крајеви захваћени ратом ревитализују и да постану мјесто добро за живот и Србима и Хрватима.

Шимпрага је прочитала имена до сада познатих жртава злочина почињених над људима тог села из августа 1995. године, те изразила саучешће њиховим породицама.

- Хрватско друштво упозорено је да треба смоћи снаге и признати да су у `Олуји` почињени злочини над српским цивилима који никада није требало да се догоде - рекла је она.

Шимпрага је истакла да нису спремни да гледају и слушају како је тренд обнављања и нормализације усташког поздрава у јавном и политичком животу прихватљив јер тај поздрав представља пријетњу свим народима жртава.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.