Линта: Мартић болестан тамнује у Естонији у нехуманим условима
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, у данима обиљежавања великог српског страдања у хрватској злочиначкој војно-полицијској акцији "Олуја", апеловао је на органе Србије и Републике Српске да пруже подршку једном од вођа крајишких Срба Милану Мартићу, који у условима недостојним човјека већ 22 године издржава казну у затвору у Естонији.
Линта је у интервјуу Срни открио да Мартић издражава казну у тешким и нехуманим условима који апсолутно не задовољавају међународне и друге стандарде дефинисане од УН.
- Дуги низ година има шећерну болест, а нема адекватну здравствену заштиту, као ни исхрану у складу с тим. Физичке активности му се своде на свега сат дневно. Такође, нема доступност информацијама из Србије и слично, што лоше утиче на његову психолошку стабилност, као и његовање властитог националног и културног идентитета. Да се не помиње да сам плаћа трошкове телефона и посјете чланова породице - рекао је Линта, који је и посланик у Скупштини Србије.
СРБИЈА И СРПСКА ДА ПОМОГНУ, МНОГЕ ПОРОДИЦЕ ХАШКИХ ОСУЂЕНИКА СПАЈАЈУ КРАЈ С КРАЈЕМ
Он је навео да би, на том плану, Влада Србије, али и органи Републике Српске требали да учине све што могу да Мартићу и другим хашким осуђеницима буду максимално побољшани услови живота у затвору у складу са међународним стандардима.
- И да, прије свега, Влада Србије конкретно финансијски, материјално и свакако помогне хашке осуђенике и њихове породице, јер се махом ради о српским вођама, политичарима, командантима, војним и другим официрима који су се часно борили за свој народ и државу. Дакле, држава има обавезу да им помогне јер многе њихове породице једва спајају крај с крајем - рекао је Линта.
Он је нагласио да би првенствено Влада Србије требала да инсистира и на томе да се свим хашким осуђеницима, након издржавања двије трећине казне, омогући да буду пуштени на условну слободу.
- И да се бори, колико може, да наведени осуђеници служе казну затвора у Србији - додао је Линта.
МАРТИЋУ БИ ЗНАЧИЛА БИЛО КАКВА ПОДРШКА ИЗ СРПСКЕ
Када је ријеч о Милану Мартићу, Линта је подсјетио да би му вјероватно значила било каква подршка из Републике Српске и с обзиром на то да су јединице крајишких Срба својевремено узеле знатно учешће у пробоју "Коридора живота", чиме је Бањалука спојена са Србијом.
- Поновићу, било би добро да уз Владу Србије и органи Српске заједнички, снажно и што активније покрену конкретне мјере да се помогне Мартићу и другим српским хашким осуђеницима. Јер, неспорно је да је наведени трибунал био политички суд неправде који је основао западни дио међународне заједнице да се суди само српским вођама и војницима да би се оправдали брутална лаж и наратив Запада да су Срби главни кривци за ратове на просторима бивше Југославије - рекао је Линта.
ИЗ ХРВАТСКЕ ПРОТЈЕРАНО ПОЛА МИЛИОНА СРБА
Када је ријеч о хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", Линта је оцијенио да је неспорно да је то највећи ратни злочин у Европи послије Другог свјетског рата.
- Апсолутно је скандалозно и срамно да једна чланица ЕУ годинама то прославља на највишем државном нивоу. Прославља прогон и убијање српског народа, велича ратне злочине и своје жртве. А српске, с друге стране, омаловажава, понижава, умањује, па чак и негира. Зато је важно да Срби и Србија наставе даље да обиљежавају страдање и прогон нашег народа у тој злочиначкој акцији. И увијек треба рећи и констатовати да је "Олуја" само завршни чин етничког чишћења најмање пола милиона Срба са подручја данашње Хрватске - истакао је Линта.
"ОЛУЈА" КУМОВАЛА ЕГЗОДУСУ 150.000 СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ КРАЈИНЕ
Он је посебно указао на то да је злочиначка "Олуја", у садејству "пријатељских" хрватских и муслиманских формација, касније кумовала и прогону Срба из западне Крајине.
- Са подручја 13 западнокрајишких општина у БиХ и Српској је тако протјерано готово 150.000 Срба, од којих су многи страдали и воде се као нестали. Дакле, то је ништа мањи злочин од оног који је доживио српски народ протјеран из Хрватске - подсјетио је Линта.
Милан Мартић се раније добровољно предао Хашком трибуналу, а осуђен је на 35 година затвора и проглашен кривим за наводни плански прогон, убиства и друга нехумана дјела.
Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", током "Олује" протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба у овој акцији и послије ње, међу њима 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је ова операција имала све карактеристике геноцида.