latinica  ћирилица
02/08/2024 |  15:37 ⇒ 15:48 | Аутор: СРНА

Удружење "Завичај": Хрватска војна акција "Олуја" била је геноцид

Срби из Хрватске сматрају да је хрватска војна акција "Олуја" била геноцид и тако би требало да је назове и Србија, поручено је са данашње конференције за новинаре у Београду у организацији Удружења "Завичај" и Координације избјеглих и расељених у Србији.
Београд - конференција за новинаре - Фото: СРНА
Београд - конференција за новинареФото: СРНА

Истакнуто је и да је хрватска војна акција "Олуја", у којој је у августу 1995. године протјерано више од 250.000 Срба са територије Републике Српске Крајине, злочин који траје и опомиње.

Предсједник Координације избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић рекао је да је тај геноцид системски и плански спровођен од 1991. до 1995. године, а да је "Олуја" само круна и завршетак планираног пројекта "Хрватска без Срба", који датира још из НДХ.

Он је истакао да то најувјерљивије показују бројке Завода за статистику Републике Хрватске, јер је по попису становништва из 1991. године у Хрватској било 687.704 Срба, чији је број 2001. спао на 201.631.

- Где то нестаде пола милиона Срба за десет година, и то углавном са компактне територије на којој је тај народ живео вековима? Како се у стручној литератури тај нагли нестанак једног аутохтоног народа на некој територији зове ако не геноцид? - упитао је Жунић.

На конференцији, одржаној поводом 29 година од погрома српског народа из Републике Српске Крајине, предсједник Удружења "Завичај" Ненад Абрамовић подсјетио је да је Републику Српску Крајину /РСК/ 4. августа 1995. године напало 220.000 припадника хрватских снага и око 20.000 припадника тзв. Армије БиХ под командом злогласног генерала Атифа Дудаковића.

Напад је, додао је, извршен уз логистичку подршку НАТО-а, који је бомбардовао радаре српске војске и прекинуо комуникацију између српских јединица, а власт тадашње СР Југославије није ни помишљала да упути војну помоћ РСК.

Абрамовић је указао да је однос снага био 13:1 у корист Хрвата и није имала никакву шансу, тако да је веома брзо пао Книн, а потом и остала подручја, а Срби су за неколико дана протјерани.

Он је истакао да то није било једино етничко чишћење Срба у Хрватској, јер су прво протјерани из великих градова, а потом у злочиначким акцијама у Западној Славонији, Масленици и Равним Котарима, у Медачком џепу, на Миљевачком платоу и у операцији "Бљесак".

- Послије протјеривања српског народа из свих ових крајева, РСК је напустило више од 750.000 Срба. Српска села су спаљена и опљачкана, имовина узурпирана, а српска дјеца у Хрватској се покрштавају или не смију рећи да су Срби - навео је Абрамовић.

Он је истакао да је број Срба у Хрватској након "Олује" и осталих злочиначких акција пао испод три одсто, чиме је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман спровео у дјело идеологију Анте Старчевића, коју је наставио усташки поглавник Анте Павелић, а гласи да "трећину Срба треба побити, трећину протјерати, а трећину покрстити".

Абрамовић је апеловао да Српска православна црква у црквеном календару одреди дан мученика из "Олује", позвао је и Министарство просвјете Србије да у уџбенике уврсти злочине над српским народом у РСК, а сваки већи град и општина у Србији да именује једну улицу по жртвама "Олује".

Предсједник Удружења ветерана "Црвене беретке" Жика Ивановић нагласио је да ће историјска неправда која је задесила крајишки народ кад-тад бити исправљена, наводећи да ће привремено окупирана територија РСК бити враћена српском народ.

Он је позвао грађане Србија да у што већем броју дођу на сутрашњу центалну манифестацију обиљежавања 29 година од злочиначке акције "Олује" у Лозници и тиме одају почаст жртвама, као и да у недјељу, 4. августа, присуствују парастосу у Цркви Светог Марка у Београду.

Комесар за избјеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић истакла је да је 4. августа 1995. године почео погром српског народа у Хрватској, а да његове посљедице осјећа и данас.

Према њеним ријечима, статус избјеглице у Србији има 24.862 људи, од којих су 17.052 из Хрватске, а 7.810 из БиХ, док стамбено рјешење још чека око 8.000 избјегличких породица.

- Сећање на погром из августа 1995. године није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости, већ и на оне који још трају. Наша обавеза према жртвама је да их никада не заборавимо и да се боримо за истину - закључила је Станисављевићева.