Ковачевић: БиХ је замишљена тако да поштујемо једни друге и да се договарамо
Да су то радили Срби, рекао је Ковачевић, тада би била огромна халабука, гужва и фрка и слиједила би разноразна саопштења.
Он је навео да Дом народа сада функционише тако како функционише и подсјетио да су његов рад блокирали делегати из реда бошњачког народа који су због тога што им се не свиђа Пословник о раду одлучили да не долазе на сједнице.
Ковачевић је појаснио да је Дома народа блокиран због Пословника и пословничких могућности, који је омогућио сваком делегату да по хитној процедури предложи закон.
- Постоји могућност да се Колегијом око тога усагласи и да то аутоматски иде на дневни ред, уколико се то не догоди, онда је пословничка процедура та да се Дом изјасни о томе да ли ће та тачка бити увршена на дневни ред или неће. Дакле, то је нешто што је обавеза - подсјетио је Ковачевић.
Он је напоменуо да се догодило да је један од делегата продложио одређени закон, имао је и одређену подршку и приликом гласања за уврштавање на дневни ред добио је подршку да се тај такав приједлог закона уврсти на дневни ред.
- Послије тога су Бошњаци напустили сједницу, срушили кворум, то је било још, колико се сјећам 18. марта, и одбили су да се на било који начин врате на наставак сједнице како би се изјаснили о тој и осталим тачкама дневног реда - рекао је Ковачевић за ТВ Алфа.
Према његовим ријечима, делегати Клуба бошњачког народа су то упорно одбијали, иако је прије гласања за дневни ред предсједник ХДЗ-а Драган Човић рекао да се та тачка провлачи од почетка овог мандата Дома народа и да сматра да треба да се гласа за ту тачку да буде уврштена на дневни ред.
Ковачевић је нагласио да је Човић аутоматски најавио да ће Клуб Хрвата јединствено гласати против те тачке на дневном реду, а то значи да би десет делегата оборило ту тачку дневног реда да се сачекало пет минута.
- Међутим, Клуб Бошњака није желио ни то да сачека. Они сматрају да је довољно увредљиво што се та тачка у складу са Пословником, у складу са законом, у складу са Уставом БиХ уопште нашла на његовом реду - појаснио је Ковачевић.
Говорећи о разговорима представника власти Уставном суду БиХ, Ковачевић је рекао да их је било и да су се партнери обавезали на одређеним саставницима да ће то питање рјешавати, али да је очигледно намјера сарајевских странака била да преваре.
Ковачевић је указао да је намјера била да представници Српске преузму одговорност за крај европског пута БиХ, што они нису жељели, те подсјетио да је питање страних судија један од 14 приоритета Европске комисије, чији је став да БиХ не може у ЕУ са страним судијама у Уставном суду.
- Ако питате нас из Републике Српске, то је огроман проблем - рекао је Ковачевић и појаснио да из перспективе српског народа почетак рата изгледа тако да су два конститутивна народа прегласала трећи, те да сада треба да се нађе начин како да се избјегну те фрустрације.
Ковачевић је навео да у Уставном суду БиХ троје судија странаца и двоје судија Бошњака имају могућност да прегласају и Србије и Хрвате.
- Не мислим да је то баланс који је добар и обећавајући за БиХ. Дакле, треба да поштујемо једне друге, да се уважавамо, када можемо да се договоримо да доносимо одлуке, а када не можемо да те одлуке оставимо по страни. То је начин на који је БиХ замишљена - навео је Ковачевић.
Приоритет је, каже он, да судије буду стручњаци, напомињући да је услов да буду и припадници та три равноправна конститутивна народа.
Кад је ријеч о судији Уставног суда Марину Вукоју, којем се спочитава да је близак ХДЗ-у, Ковачевић сматра да је ријеч о већем стручњаку од многих који су тренутно у тој правосудној институцији, подсјетивши да су неки од тих људи били потпредседници СДА.