Ковачевић: У Уставу јасно наведено да имовина припада ентитетима
Ковачевић је нагласио да БиХ нема владу и да је Предсједништво једини извршни орган власти.
Он је напоменуо да је Савјет министара Уставом БиХ дефинисан као савјетодавни помоћни орган Предсједништва БиХ, али није ни близу влади.
- Србија има Владу, Хрватска има Владу, неке друге земље имају владу. БиХ нема владу, има Савјет министара као савјетодавни помоћни орган Предсједништва БиХ, који је по Уставу БиХ једини извршни орган власти у БиХ - рекао је Ковачевић за Н1.
Он је поновио да је у Уставу јасно наведено да имовина припада Републици Српској и Федерацији БиХ, те да нико ко је креирао Дејтонски споразум не би тврдио такву глупост да имовина припада БиХ.
Ковачевић је навео и да су у Уставу јасно наведене надлежности БиХ које морају да се поштују.
- Да ли се то мени свиђало или не свиђало, ја морам то да поштујем. Монетарно-политичке надлежности БиХ, ја не могу да правим валуту Републике Српске нити може Нермин Никшић нити било ко у ФБиХ да то ради. То пише Уставу, то мора да се поштује - рекао је Ковачевић.
Он је додао да у Уставу пише да "да све оно што није изричито наведено у оригиналу на енглеском `еxплицитлy` није наведено као надлежност БиХ", а то су надлежности ентитета.
На основу тога, каже, постоје министарства унутрашњих послова Републике Српске и ФБиХ, министарстава здравља Републике Српске и ФБиХ, а на ниову ентитета су и социјална политика, пољопривреда, култура, просвјета.
- Све је на нивоу ентитета јер није наведено као надлежност БиХ - рекао је Ковачевић.
Када је ријеч о имовини, Ковачевић је рекао да су ентитети спровели проватизацију у БиХ у сарадњи са тадашњим ОХР-ом.
- Та приватизација је рађена у потпуној сарадњи са међународном заједницом. И они су то у потпуности допустили, то је било оно што је било потпуно логично на основу Дејтонског споразума - рекао је Ковачевић.
На питање да се у одлуци Уставног суда поништава свако управљање "државном" имовином, Ковачевић је одговорио да у Уставу БиХ пише да Уставни суд мора да штити Устав, а тај суд излази из уставног оквира јер га неко тренутно подржава.
- У Уставу пише исто тако да троје страних судија треба да оду и да се нађе начин како да оду послије пет година од потписивања Дејтонског споразума. То је било 2000. године, прије 24 године - напоменуо је Ковачевић.