Када су умјетност, музика и култура били у срцу Олимпијских игара
Увођење брејкденса изазвало је изненађење: Да ли је дисциплини која има коријене у музици и уличној култури мјесто на Олимпијади? Па чак и ако нема сумње у кондицију и агилност такмичара, многи се питају: Да ли је то спорт? Да ли је то култура? Или је то умјетност?
Брејкденс може бити све троје. Али чак и ако сматрате да је то чиста култура, осврт на историју Олимпијских игара показује да је било дисциплина које немају апсолутно никакве везе са спортом и да су се односиле на умјетност.
Британац Џон Копли држи рекорд као најстарија особа која је освојила олимпијску медаљу, сребро 1948. године, иако његова дисциплина "Умјетност, сликарство, мијешане гравуре и бакрописи" није баш била тест његових аеробних способности или агилности.
Данас је можда тешко повјеровати, али на почетку олимпијског покрета умјетност је била у средишту идеала барона Пјера де Кубертена. Човјек који се сматра оснивачем модерне Олимпијаде видио је културу као дио идеала образовања људи, њиховог тијела и ума, иако је тек 1912. године у Стокхолму било прво олимпијско такмичење, с медаљама подијељеним у пет различитих категорија (архитектура, књижевност, музика, сликарство и вајарство), с тим да је једини услов за те радове био да буду инспирисани спортом.
Скоро 200 радова пристигло је на Олимпијске игре у Паризу 1924. године док је покрет дигао главу након ужаса Првог свјетског рата, а више од 1.000 радова приказано је у Амстердаму 1928. године.
Након Олимпијских игара у Амстердаму дошло је до контроверзи пошто је умјетницима било дозвољено да продају своја дјела послије церемоније затварања. То је изазвало оптужбе да умјетници зарађују од својих дјела - што је било противно строгом олимпијском идеалу да само аматери могу да учествују.
Управо је тај сукоб између аматера и професионалаца довео до краја умјетности, музике и књижевности на Олимпијади, одлуком донијетом након Игара у Лондону 1948. године, гдје је установљено да су писци и умјетници у суштини професионалци и да су стога искључени са будућих игара.
Сада су, наравно, многи на Олимпијади професионалци, тако да се поставља питање: Да ли би се сликарство, музика и књижевност могли поново укључити?
Можда је будућност празно платно...
Извор: english.news.cn