"Отимањем српске имовине Хрватска цементира етничко чишћење Срба"
Од око два милиона катастарских парцела, колико се процјењује да су Срби посједовали у Хрватској прије распада Југославије, Хрватска је, наводи Будимир, доношењем Закона о власништву себе укњижила као власника више од 800.000 парцела, чији су катастарски власници до 1995. године били Срби.
Будимир истиче да Хрватска намјерава да се укњижи као власник и на преосталих 700.000 катастарских парцела, чији су власници избјегли и прогнани Срби.
- То је посебно дошло до изражаја у Бенковцу, јер су ту Равни Котари - крај који атакују због плодног земљишта, а у посједу је избјеглих и прогнаних Срба. Под фирмом сређивања земљишних књига, кренули су у отимање и сада је већина тих парцела одузета, а планирају да их уступе онима који су се доселили из БиХ на то подручје - каже Будимир.
Он подсјећа да је Хрватска отела Србима и готово 35.000 станова, и умјесто да призна стандарде ЕУ, према којима је станарско право третирано као имовинско право, она је отимање озаконила доношењем такозваног програма стамбеног збрињавања.
Хрватска је тим програмом остварила два добитка – није вратила станове прогнаним Србима, јер ријешено је "стамбено збрињавање" само само неколико хиљада без могућности откупа, а на основу празног обећања затворила је поглавље о правосуђу и темељним људским правима.
- Хрватска је вјешто калкулисала само да би остварила свој улазак у ЕУ што је на крају и учињено 2013. године и обећања која су до тада постојала касније нису испоштована. Тако да је затворено поглавље 23 – Правосуђе и темељна људска права, али, према том поглављу није враћена одузета, нити обештећена имовина коју су Срби имали - каже Будимир.
Будимир истиче да Хрватска и даље не поштује Бечки споразум о сукцесији из 2001. године, према којем је све требало да се врати на стање какво је било 31. децембра 1990. године, односно да врати сву покретну и непокретну имовину и призна све норме грађанског међународног права.
Он напомиње да је, углавном у "Сектору Југ" – Лици и Далмацији, уништено око 40.000 кућа, 182 задружна дома, 56 амбуланти, 78 цркава, 29 музеја, 180 гробаља, уништене су трговине, водоводна инфраструктура, споменици, угоститељски објекти.
СРБИ СЕ НЕ МОГУ ПОМИРИТИ СА ТИМ СТАЊЕМ
Он поручује да се изгнани и прогнани Срби не могу помирити са тим стањем, да не могу, нити желе да се одрекну своје имовине и очекују да их заштити међународна заједница.
- Међународна унија власника имовине у Бриселу, која штити и промовише интересе, потребе и бригу власника имовине, морала би да притисне Хрватску да она као чланица ЕУ, испоштује те одлуке које је преузела потписивањем билатералних и међународних уговора - сматра Будимир.
Будимир истиче да повратка готово да више нема на просторе на којима су вијековима живјели Срби, а који су данас готово празни и девастирани, те напомиње да је, према попису из 2021. године, у Хрватској остало још свега 3,2 одсто Срба.
- Можда можемо рећи да је то она бројка коју је хрватски предсједник Фрањо Туђман прижељкивао, али још је тужнија чињеница да се та бројка стално смањује и ако се настави овакав тренд Срби ће готово нестати на тим просторима на којима су живјели вијековима - каже Будимир.
Он подсјећа да Загреб крши и сопствени Закон о амнестији, јер увијек изнова оптужује Србе у Хрватској за ратне злочине, као и уставни закон о правима националних мањина из 2002. године који регулише право на званичну употребу српског језика и ћирилице, а кочи и процес ексхумације и идентификације.
- За вријеме рата погинуло је и нестало око 7.000 Срба, око 2.300 водило се као нестало. Процес ексхумације и идентификације у Хрватској одвија се споро или никако, а Загреб је блокирао сарадњу са комисијом Републике Србије игноришући међународни споразум по коме се годинама радило - каже Будимир.
Он истиче да Срби избјегли и прогнани из Хрватске очекују да се међународна заједница укључи и помогне им да се коначно исправи неправда која им је нанесена.
Будимир указује да чињенице јасно потврђују, а да је "политика на крају то и показала" да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека водио рат за прогон Срба, а не "домовински рат".
- Брине нас што не видимо жељу Хрватске да се коначно ти проблеми почну рјешавати, да Хрватска коначно престане да слави `Олују`, јер ту се не ради ни о каквој побједи, већ о етничком чишћењу народа који је живио на тим просторима - каже Будимир.
МАТИЦА СРБИЈА ДА ПОКАЖЕ ВИШЕ ИНТЕРЕСА ЗА БРЖЕ РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
Будимир упозорава да вријеме ради против Срба и сматра да би матица Србија требало да покаже више интереса да се ти проблеми почну брже рјешавати.
- Нажалост, понекад и сами нашим нечињењем доприносимо да Хрватска купује вријеме. Требало би можда предвидјети да се оснује једна канцеларија која би дјеловала овдје у Београду и која би пратила ову проблематику, гдје би правници били ангажовани са стране државе која би водила бригу о имовини - каже Будимир.
Он напомиње да су Срби из Хрватске очекивали да ће се Бечки споразум о сукцесији наћи у Декларацији усвојеној на Свесрпском сабору, гдје се говори о враћању имовине на подручју Федерације БиХ.
ВАТИКАН И КАТОЛИЧКА ЦРКВА СУ ПОКРОВИТЕЉИ У ЦИЈЕЛОЈ ОВОЈ АКЦИЈИ
Одговарајући на питање како је могуће да су у БиХ могли да се врате станови предратним власницима станарског права, а у Хрватској нису, иако су и једни и други стечени по истом систему у социјалистичкој Југославији, Будимир каже да је за исход догађаја из деведесетих година пресудна улога Запада и Ватикана.
- Ватикан и Католичка црква су у свему овоме имали главну улогу. Они су покровитељи у цијелој овој акцији. Католичка црква је, нажалост, пристрасна и не извршава своју мисију, јер, ако смо сви у Христу истом, онда су и односи међу нама морали бити другачији, а не да се овакво стање развије и да она и у Другом свјетском рату покаже своје право лице - каже Будимир.
Он наводи да су Срби за Ватикан једноставно "отпадници или шизматици, који су узурпирали тај свети простор", и то заступају упркос историјским чињеницама, постојању Војне крајине и свему што су Срби некада били на тим просторима, који су својим животима плаћали слободу ратујући на европским ратиштима.
- Сваки онај педаљ земље који је тамо био наш, откупљен је крајишком крвљу. На крају десиће се да ће се, без капи крви, наћи у рукама неких других који нису имали ништа са том земљом - закључује Будимир.
Будимир оцјењује да је фашизам још жив у Хрватској, да га она изнова оживљава и да Католичка црква, која има велики утицај на становништво, у свему томе игра значајну улогу.