Мартиновић: У Декларацији Свесрпског сабора нема пријетњи другим народима и државама
На сједници Скупштине Србије током обједињене расправе о Декларацији са Свесрпског сабора и још 59 других тачака дневног реда, Мартиновић је истакао да Декларација позива на мир, стабилност, представља испружену руку Србије и српског народа државама насталим на простору бивше Југославије.
Мартиновић је указао на настојања да се Декларација представи као стварање "велике Србије" која, како је рекао, никада није постојала, али тиме плаше народе на Балкану.
С друге стране је, каже, и те како постојала велика Хрватска, велика Албанија, велика Бугарска, у којима су Срби масовно страдали.
Он је истакао да у Декларацији не треба тражити било шта негативно, подсјетивши да је тај документ подржао и Његова светост патријарх Порфирије, а да ће за њу гласати и други народи и националне мањине у парламенту Србије.
Мартиновић је указао да је на дјелу хајка против Декларације, која је слична хајци која је вођена и која се још води против "Меморандума САНУ" објављеног 1986. године, који је био само нацрт или радни текст, који никада није усвојен.
Стефан Кркобабић из ПУПС-а је рекао да декларација не смије да буде позив на популизам, него да се заштите права српског народа гдје год живи, те да има за циљ да Срби престану са свим подјелама, па и на подјеле око литијума.
- Јединство српског народа треба да буде наша водиља у будућности. Не смемо да дозволимо да нас извана или изнутра заваде по свако другом питању - рекао је Кркобабић.
Посланик Митар Ковач из "Ми глас из народа" је истакао да колективни Запад оличен у ЕУ не види ову декларацију као нешто што није у складу са њиховим циљевима, док неки у региону у њој виде такозвану "великосрпску идеју".
Срђан Миливојевић из опозиционе Демократске странке је рекао да је Декларација "бесмислени памфлет који предложила "Рио тинто коалиција", злоупотребљавајући назив "свесрпски"", те да су из тога искључени Срби из Хрватске.
Посланик Ђорђе Павићевић из опозиционе посланичке групе "Зелено-леви фронт" је рекао да ова група неће гласати за Декларацију, јер је текст лош за Србију, а изнио је критике што опозиција није позвана на заједничку сједницу влада Србије и Републике Српске на којој је усвојен овај документ.
Марјан Ристичевић из посланичке групе /ПС-НСС-УСС-РС/ је рекао да је штета што оваква декларација није усвојена послије Другог свјетског рата и милион српских жртава, те истакао да је страх од "велике Србије" измишљен да се Срби из новостворених измишљених државица протјерају и побију.
Скупштина је наставила расправу о тачкама дневног реда у појединостима, односно о амандманима.
Премијер Србије Милош Вучевић рекао је на почетку сједнице, у уторак, 23. јула, да је Декларација темељ националне политике, додајући да су у њену израду били укључени сви кључни чиниоци.
Посланици расправљају и о избору гувернера Народне банке Србије за којег је предложена досадашњи гувернер Јоргованка Табаковић, о избору предсједника Фискалног савета Србије, као и о неколико споразума о задуживању.
Осталих 59 тачака су се односиле на саобраћајнице, затим на сарадњу са земљама које су стале уз Србију када је било најпотребније, затим напредовање Србије у евроинтеграцијама, али и на заштиту животне средине, те јачање институција.
Током обједињене расправе опозиција се углавном бавила питањима и примједбама везаним за животну средину, експлоатацију литијума, оптужујући власт да жели да загади животну средину и да се подреди западним државама.