Хибридни рат против Републике Српске - на удару економија (ВИДЕО)
Њихову причу о финансијском краху, банкроту, презадужености већ годинама демантују економски резултати, али они од ње не одустају.
Изјаву предсједника Републике Српске Милорада Додика за РТРС извукли су из контекста и намјерно или не закључили да Српска извлачи новац у иностранство. Јасна је намјера ширења таквих дезинформација "гласноговорника" страних амбасада, кажу званичници Српске.
Само неколико дана након што је америчка Амбасада у БиХ говорила о задужености и финансијском краху Републике Српске, опозиција и поједини медији овдје, настављају по истој матрици. Сада преко народног посланика Небојше Вукановића покушавају да остваре свој циљ, тврде званичници Српске. Вукановић је из Додикове изјаве закључио и објавио да Српска има тајне рачуне и извлачи новац у иностранство. Додик га је демантовао на друштвеној мрежи икс.
- Не постоје никакви тајни рачуни, не постоје никакви рачуни било гдје. То би Вукановићеви тутори, Американци, одавно знали. Не постоје никакве тајне фирме. Све су то болесне и безобразне конструкције. Постоје пријатељи који хоће да помогну и поносан сам што имам такве пријатеље. Али, шта Вукановић зна о пријатељству и економији - истакао је Додик.
Додик је на РТРС-у говорио о могућностима добијања повољних кредита, које би Република Српска могла узети од неких држава и додатно смањити своју задуженост, али Американци не дају да се тај новац трансферише.
- Обично озбиљна држава покрива своје доспијеће по страним кредитима, као и што и ви вјероватно радите кад узимате кредит за стан, дође вам и појави се неко ко би дао нови кредит да вам олакша ситуацију, ренту. Тако и држава то ради. Е нама је америчка Амбасада узела и затворила ову врсту приче и приступа. Дакле, Репубика Српска има новац у иностранству који не може да трансферише зато што је америчка Амбасада запријетила банкама у Српској уколико буду трансферисали новац за Владу Српске да ће им увести санкције - рекао је Додик.
И умјесто да опозиција критикује такав однос Запада, првенствено према грађанима Републике Српске, приоритет јој је, чини се, сакупљање јефтиних политичких поена. Ако неки нису разумјели ни претходну изјаву предсједника Додика о каквом је новцу у иностранству ријеч, појашњење стиже из Владе и Фискалног савјета Републике Српске.
Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић каже да су пријатељске земље спремне да инвестирају у Републици Српској по врло повољним условима.
- Алу ми та средства не можемо добити, јер је апсолутна забрана да у Српску дођу било каква средства. Значи, то су наши пријатељи, државе. То нису никакве компаније, то су државе - истакла је Видовићева.
Предсједник Фискалног савјета Миленко Крајишник каже да није ријеч о изношењу средстава из земље, већ о покушајима да се обезбиједе средства на међународном финансијском тржишту у иностранству која, због одређених блокада, не могу да дођу у земљу.
- Средства која се налазе у буџету јасно се види гдје су потрошена и нису нигдје изнесена - каже Крајишник.
Али опозиција ни након овога не попушта већ тражи додатна појашњења. Да ли покушавају освјежити излизану причу о банкроту и задужености? И у Влади и у Фискалном савјету тврде да су условно речено упозорења на финансијски крах без основа и са јасним циљем.
- Америчка Амбасада има свој план и они знају шта желе. Желе да униште Републику Српску и сигурно ће са тим наставити - каже Видовићева.
Крајишник додаје да прича о банкроту има медисјки карактер и да се пласира у политичке сврхе.
Очигледно је да се против Републике Српске води тзв. хибридни рат, а на удару је њена економија, поручују званичници Српске.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран каже да је економски рат један од кључних елемената у вођењу хибридног рата.
- Санкције које су добили наши представници предузећа и фирме су препознати облици хибридног рата које Америка воде у цијелом свијету посљедњих 30 година - истиче Каран.
Оне, кажу у Влади Републике Српске, који желе да чују инфомације, а не дезинформације, подсјећају на податак да је Српска смањила своју задуженост са 34 на 32 одсто БДП-а, што је скоро дупло мање од дозвољеног међународног лимита, а бруто домаћи производ је у односу на прије пет година повећан за 50 одсто.