Меморијални центар у Братунцу трајно да чува успомену на српске жртве
- Не смијемо дозволити да српске жртве падну у заборав. Не смијемо заборавити да им дугујемо вјечну захвалност што су своје животе дали за Републику Српску. Колико год да смета другој страни изградња овог обиљежја, наша је обавеза да оно буде изграђено, не само у Братунцу, већ и у сваком мјесту гдје су страдали Срби - рекао је члан Одбора за обиљежавање сјећања на страдање Срба Бирча и средњег Подриња Горан Ђурић и нагласио да даје пуну подршку изградњи меморијалног комплекса у Братунцу.
Ђурић, који је и предсједник Скупштине општине Власеница, указао је на очигледно оспоравање српских жртава и скандалозне пријетње.
- Недавно смо видјели хистерију Удружења мајки Сребренице због тога што је Делегација ЕУ положила вијенце у част невино страдалих цивила овог подручја, као и скандалозне пријетње /директора Меморијалног центра Поточари/ Емира Суљагића" - рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао да је Суљагићев отац страдао у борбама у децембру 1992. године, за шта постоје званични докази и документи, а у јулу 2005. године је сахрањен као жртва наводног геноцида.
- Да ли су сузе мајки Сребренице вредније од суза српских мајки? Наравно да нису и треба да жалимо све жртве подједнако без обзира да ли оне припадале бошњачком или српском народу - истакао је Ђурић.
Он је рекао да је његов најближи сродник као цивилна жртва масакриран у Сребреници зато што је вјеровао комшијама Бошњацима.
- Морамо, као што каже и Његова светост патријарх српски Порфирије, памтити, али не и злопамтити, као што то ради супротна страна. Свако наше дијете мора бити упознато о страдању српског народа и својих предака, те им се треба поклањати - нагласио је Ђурић.
Он је напоменуо да Срби не смију заборавити историју и прошлост, те навео да је у Другом свјетском рату на подручју Бирча и средњег Подриња мучки убијен 47.621 Србин.
Ђурић је истакао и да се у Декларацији са Свесрпског сабора Власеница и Вишеград наводе као стратишта српског народа.
Он је навео да су у околини Власенице, у Рашића Гају, у Другом свјетском рату, осим виђенијих Срба, мучки убијени и свештеници, међу којима и прота Душан Бобар који је кроз главу ексером закуцан у букву.
Ђурић је подсјетио и да су мајке са дјецом скочиле у хладну Дрину да би биле спасене од клања и мучења када је Францетићева легија кренула у кољачки поход, а дјевојке окончале живот у хладној Дрини, држећи се за руке, да би избјегле силовања и злостављања.
Влада Републике Српске усвојила је информацију о пројекту изградње меморијалног комплекса у знак сјећања на Србе, жртве муслиманског злочина у Подрињу од 1992. до 1995. године.