Који су могући сценарији за формирање власти након избора у Француској?
Аналитичари наводе пет могућих постизборних сценарија, с обзиром на то да је љевичарски "Нови народни фронт" највећа политичка снага у новој Националној скупштини са 182 посланика, али далеко од апсолутне већине, преноси БФМ ТВ.
У одсуству апсолутне већине, љевичарска "Непокорена Француска", најснажнија партија у побједничкој коалицији, предлаже да дио програма као што је повећање минималне зараде, блокирање цијена, поништавање пензионе реформе, буде спроведен путем уредби.
- Могуће је формирати и мањинску владу која успјешно функционише - поручују из "Непокорене Француске" и подсјећају да су то демонстрирали и Елизабет Борн и Габријел Атал.
Други могући сценарио је да Републиканци формирају блок са Макроновим центристима и да уз помоћ мањих десничарских странака заједно располажу са 231 посланичким мандатом. Без апсолутне већине у Националној скупштини, оваква коалиција би морала да се ослања на сарадњу и помоћ различитих политичких групација, у зависности од политичких агенди које би се нашле на дневним реду.
Трећа могућност коју наводе аналитичари за БФМ ТВ је тзв. "коалиција на њемачки начин", тј. сарадња социјалиста, конзервативаца и центриста или Зелених. Рачуница каже да би коалиција социјалиста, Макронових центриста и републиканаца могла да располаже са тијесном већином од 296 посланика. Међутим, таква врста сарадње и успостављање политичког савеза између љевичарских, десничарских и центристичких политичких партија, никада се није остварила током постојања Пете Републике.
Као четврта могућа опција наводи се формирање техничке владе која би се састојала од стручњака (економиста, високих државних службеника, дипломата...), а коју би водила нека општеприхваћена политичка личност на положају премијера.
Како се додаје, то би била суперадминистрација задужена да обезбиједи континуитет функционисања државе - да обезбиједи плате и покрива трошкове државне администрације, преусмјерава потребне ресурсе локалним, децентрализованим администрацијама и управља стотинама милијарди евра које су потребне Француској за очување тржишне динамике.
Пети сценарио предвиђа неуспјех свих претходно наведених опција, а француски предсједник Макрон не би могао да расформира Националну скупштину прије јула 2025. године, што би Француску увело у дубоку институционалну кризу и стална гласања о неповјерењу влади, наводи БФМ ТВ.
Према прелиминарним резултатима другог круга ванредних парламентарних избора у Француској, које је рано објавило француско Министарство унутрашњих послова, љевичарска коалиција "Нови народни фронт" освојила је 182 мјеста у националној скупштини, преноси "Монд".
Политички савез актуелног француског предсједника, центристички блок Заједно освојио је, према тим подацима, 168 посланичких мјеста, а на трећем мјесту је партија "Национално окупљање" Марин ле Пен, коју предводе Марин ле Пен и Жордан Бардела, са освојена 143 мјеста.