Антић: Успјех Стоилковића даје разлог за наду, велика побједа српског народа
- Политичка борба је трајала дуго, била је тешка, "рововска", Сјеверна Македонија је признала "независност" Косова и Метохије, прихватила срамотну резолуцију о Сребреници – оба против воље већине својих грађана. Али у Собрању је био један човек који је, макар и једини, гласао против свега тога. Име тог човека је Иван Стоилковић - нагласио је Антић.
У ауторском тексту за "Политику" Антић је истакао да је Иван Стоилковић дошао на мјесто једног од тројице потпредсједника владе, са важним министарством и великим овлашћењима.
- У овој години тешких догађаја, прогона и унижавања српског народа на Косову и Метохији, одвратних напада на права српског народа и Републику Српску, притисака на Србију и споља финансираног разарања нашег друштва... успех Ивана Стоилковића на изборима и његов улазак у владу, баш као и избор Андрије Мандића за другог човека Црне Горе дају разлога за наду. Упркос свим хиљадама милијарди, армијама које су запосјеле Балкан да би пошле на пут којим нису прошле у протеклим вијековима, мржњи младих национализама тако драгих свим душманима Срба од Франца Фердинанда до /Џо/ Бајдена, ми смо преживели, ми смо тријумфовали - истакао је Антић.
Уочи балканских ратова, навео је Антић, у вријеме када је убијање Срба било, како је њемачки дипломата записао "спорт Арбанаса", у годинама када је прогнано стотину хиљада Срба, а народ био обесправљен и угњетен, у новоосновани парламент Османског царства изабрани су представници понижених, увријеђених и прогоњених Срба, Александар Парлић, Јанићије Димитријевић и Темко Поповић.
- Било је то предсказање слободе. Захваљујем Ивану Стоилковићу, ДПСМ-у и српском народу у Северној Македонији, што су нам у најтежим часовима показали да за српски народ постоје слобода и нада - нагласио је Антић.
У ауторском тексту за "Политику", Антић је истакао да је, послије 34 године страначког живота Сјеверне Македоније, једна српска странка коначно заиста постала дио њене владе.
- Политички Србин није био на власти у тим крајевима од 1941. године. Од "Јужне Србије" и "Маћедоније", македонска република грађена је током педесет година на солидним антисрпским темељима. Њену цркву стварао је апостатски српски монах, њену државу, са изузетком бугараша Кире Глигорова, углавном су основали матуранти крагујевачке гимназије. Ипак, њено несрпство и антисрпство било је једнако ономе које је у 20. веку формирало хрватску, муслиманско-бошњачку и црногорску нацију - навео је Антић.
Према његовим ријечима, Срба је 1912. у Вардарској Македонији било око 19 одсто, а комунисти су учинили да тај број падне за осам пута.
Систематски македонизовани, додао је он, Срби су прогоњени и, управо су српски крајеви, били исељавани у послијератној колонизацији.
- Вишестраначје је затекло Македонију у сукобу са сусједима – Албанцима због суверенитета земље, Грцима због имена државе и Бугарима због националности и језика. Србија је безусловно признала македонску независност, био јој је потребан колико-толико нехостилан сусјед - истакао је Антић, који је и предсједник Напредног клуба.
Он је подсјетио да су САД најприје у Македонију довеле своје трупе, наводно да спријече српску агресију, и то двије године након што се ЈНА у споразуму повукла, додавши да од тог времена траје потискивање и потцјењивање српског питања у Македонији.
- Слободан Милошевић и Глигоров склопили су споразум према коме је српско питање у Македонији формално угашено – представници Срба нису смјели чак ни да се појаве на РТС-у. Тек послије 2000. започела је обнова српских установа и странака. Тада се МПЦ замало вратила у канонско јединство са Српском православном црквом и поново је читава једна политичка страна македонског живота покушавала да у антисрбизму пронађе главну снагу и заједнички језик са свима онима који не желе добро ни Србима ни Македонцима - истакао је Антић.
У том раздобљу, додао је он, социјалдемократска влада почела је прогон архиепископа Јована Шестог, а Демократска партија Срба у Македонији стала је уз опозициони ВМРО, и када је ова странка дошла на власт постала је један од коалиционих партнера, док је функционер ДПСМ-а био други човјек Министарства културе.
- Прије четрнаест година писао сам о Стоилковићу као о човеку несаломиве воље, који је и са малобројним српским народом лишен подршке Великих сила, често заборављен од своје матице, успео да заједно са својом партијом, али и многим другим српским дјелатницима и пријатељима врати српски народ на власт у Македонији. У поједине општине уведен је српски језик као службени, Свети Сава данас је један од македонских државних празника, обновљен је споменик српској војсци на Зебрњаку, цар Душан је добио споменик у Скопљу... У међувремену предводница Социјалдемократског савеза Македоније позивала је на исељавање српског народа, а албански вандали покушавали су да сруше споменик српског цара у Скопљу - истакао је Антић.
Он је подсјетио да се послије пада ВМРО-а са власти и ДПСМ нашао у опозицији.
- Македонији су наметнули понижавајуће споразуме са Грчком, Албанцима и Бугарском. И опет су српске странке из опозиције дјеловале ради помирења и некакве интеграције балканских држава. Албанцима су социјалдемократе дале чак и место премијера Сјеверне Македоније, које је попунио један двоструки дезертер. Срби су опет кривљени за све. У време када је 2017. народ у Собрању млатио социјалдемократске посланике, издајнике Македоније, државна безбједност је у оптужбама према Србима и Србији пронашла начин да се додвори новим социјалдемократским властима - навео је Антић.
Коначно, додао је он, послије седам година оданости демократији и упорности у опозиционом дјеловању, коалиција око ВМРО-а је однијела убједљиву побједу на предсједничким, а потом и парламентарним изборима.