Ко је Каја Калас, коју су лидери ЕУ именовали за шефицу дипломатије ЕУ?
Калас је и прва политичарка из Естоније која би могла да дође на функцију шефа европске дипломатије, уколико њено именовање потврди Европски парламент.
На мјесту шефа европске дипломатије, на коме би замијенила Жозепа Бореља, била би надлежна и за посредовање у дијалогу Београда и Приштине.
У октобру прошле године Калас је на неформалном састанку шефова држава и влада у Гранади рекла да проширење треба да буде процес заснован на заслугама, али да га треба убрзати. Оцијенила је тада и да ЕУ мора да се припреми на проширење и то брзо.
- Ми морамо да урадимо све са наше стране. Ако земље испуне критеријуме, онда настављамо са процесом преговора. Не може да земља уради оно што треба са њене стране, а ми кажемо да ми нисмо спремни. Година 2030. изгледа далеко. Морамо да се, са наше стране, крећемо брже од тога како бисмо били спремни - рекла је Калас.
Калас је у децембру 2023. године, како је тада пренио естонски ЕРР, рекла да би ЕУ могла да одреди временски оквир за будуће проширење како би охрабрила земље кандидате, али је нагласила да би приступање ЕУ зависило од реформи.
- Ништа не би показало наш кредибилитет и посвећеност јасније него да кажемо када смо спремни да примимо до 10 нових чланица - рекла је она и предложила 2030. годину као датум за проширење.
Као један од најотворенијих критичара Русије у ЕУ, откако је почео рат у Украјини залагала се за увођење санкција Русији, слање војне подршке Украјини и јачање одбрамбених капацитета блока.
Због тако снажног антируског става појавиле су се спекулације да би њена кандидатура за шефа европске дипломатије могла да буде блокирана из бојазни да се тиме не испровоцира Москва.
Калас се прошле године помињала и као нови генерални секретар НАТО, али је тај приједлог наишао на критике због њеног "превише оштрог" става према Русији.
За Калас је у фебруару ове године Русија расписала и потјерницу због њених напора на уклањању споменика из Другог свјетског рата у Естонији.
На мети критика нашла се прошле године када су локални медији открили да је њен супруг умијешан у рад компаније, која је наставила пословање у Русији иако је естонска премијерка критиковала оне који су наставили да тргују са Москвом.
На чело естонске владе дошла је 2021. године и постала прва жена на тој позицији.
Лидерка је Естонске реформске партије од 2021. године, а била је чланица естонског парламента од 2011. до 2014. године, као и од 2019. до 2021. године. Калас је била и посланица у Европском парламенту у периоду од 2014. до 2018. године.
Прије него што је изабрана за посланика у естонском парламенту, била је адвокат специјализован за европско право конкуренције. Њен отац, Сим Калас, био је премијер Естоније од 2002. до 2003, а европски комесар од 2004. до 2014. године.
Њен прадјед Едуард Алвер био командант Одбрамбене лиге Естоније током рата Естоније за независност од совјетске Русије.
Рођена је у Талину 1977. године.