![](../_bmp/malo-A.png)
![](../_bmp/veliko-A.png)
Отровна риба лав у црногорском дијелу Jадранског мора (ФОТО)
![Риба лав (фото: EPA/NIC BOTHMA) Риба лав (фото: EPA/NIC BOTHMA) -](../_FOTO/nwz/2518/251820.jpg)
Природно станиште рибе лава или ватрењаче, како ову врсту називају у Хрватској гдје је такође забиљежена, јесте Индијски океан и Црвено море, а у Медитеран је стигла кроз Суецки канал, као такозвани лесепсијски мигрант.
- Риба лав размножава се током цијеле године, а нема природних непријатеља, због чега се брзо и успјешно шири. Од фебруара 2023. године забиљежено је шест налаза ове врсте у црногорским водама, а очекује се да ће се број виђења и улова повећавати - саопштено је из Института за биологију мора.
Риба лав је предаторска врста која се углавном задржава на стјеновитом дну, а храни се аутохтоним рибљим врстама карактеристичним за Јадран.
Одликују је отровне бодље чији убод код човјека може узроковати вишедневну бол, знојење, сметње у дисању, а у екстремним случајевима и парализу.
- Уколико вас убоде риба лав, препоручује се да погођено мјесто уроните у врућу воду /45-50 степени/ на 30 до 90 минута, те потражите медицинску помоћ, што је прије могуће - упозорили су из которског Института.
Рибарима и рониоцима упућен је апел да уочене или уловљене јединке рибе лава пријаве Институту за биологију мора.
- Ваше пријаве су од кључне важности за праћење њеног ширења и заштиту локалног екосистема. У случају улова рибе лава, будите веома опрезни због њеног отровног убода - поручили су из Института.
Риба лав је први пут уочена у Јадранском мору 2019. године, а најсјеверније је до сада уловљена код острва Вис 2021. године. Предвиђа се да ће се ватрењача све чешће појављивати у Јадрану, поготово његовом јужном дијелу.
Ова риба најчешће се може уочити у близини подводних гребена, на мањим дубинама доступним подводним риболовцима и рекреативним рониоцима.
Иако треба бити врло опрезан приликом руковања са овом рибом, ватрењача, односно риба лав, изврсног је укуса, па ју је могуће припремати и јести, слично као што се то ради са аутохтоним јадранским врстама риба које имају отровне бодље попут паука, шкрпине и шкрпуна.
Неки од научника истичу да су хоботница и неке врсте кирњи за сада једини познати предатори у Средоземном мору који се хране овом инвазивном врстом, те да очување популација кирњи и хоботница, које су интензивно на мети привредних и спортских риболоваца, може допринијети природној контроли популације рибе лава.