latinica  ћирилица
12/05/2024 |  14:03 ⇒ 14:17 | Аутор: СРНА

Бивши високи представник УН: Велики број сахрањених у Сребреници донесен из других градова и села

Високи представник УН за вријеме рата у БиХ Карло Бозола навео је у писаној изјави у вези са дешавањима Сребреници 1995. године да је велики број сахрањених у том мјесту донесен из других градова и села.
Поточари - Фото: РТРС
ПоточариФото: РТРС

Бозола је истакао да овом писаном изјавом жели упознати ширу јавност са правим дешавањима у случају трагедије у Сребреници.

- У Сребреници је по шумама страдало око 1.100 цивила муслимана, јер су били наоружани, и одговарали су на нападе, али је било и оних који су као ненаоружани страдали, њих још око 250 око Сребренице за три године, а војника муслимана око 2.500 до 2.800 до краја рата. Сви остали сахрањени донесени су из других градова и села - навео је Бозола.

Писану изјаву Бозоле добио је предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић у којој под заклетвом високи представник УН открива нове цињенице и детаље које се односе на дешавања у Сребреници 1995. године.

Примјерак ове изјаве, Кнежевић је упутио премијеру Владе Црне Горе Милојку Спајићу, предсједницима Републике Српске Милораду Додику, Србије Александру Вучићу и Црне Горе Јакову Милатовићу, преноси портал "Новости".

Више пута, истиче Бозола, био је у Сребреници, те је указао да је "много српских цивила око Сребренице гинуло од Насера Орића у периоду од 1992. до 1994. године, а око Сребренице се гинуло и у засједама из приватних кућа".

- Срби су бивали огорчени због тога што управо генерал Ратко Младиц није могао то да контролише. У разговору са њим, у присуству плавих шљемова /Холандани/, генерал Младиц ми је казао да морам организовати повлачење цивила муслимана аутобусима према Зеници. Тражио је да ја лично морам бити присутан, јер није било човека са те територије, а да није изгубио неког члана фамилије или цитаву фамилију - испричао је Бозола.

Овај високи представника УН указао је да је јасно какав је притисак Младић вршио око повлачења цивила муслимана, те се нада да је то сваком очигледно.

- Унпрофорци су му тим поводом захвалили и одговорили да командант Орић неће ни да нас прими, ни саслуша, и да се ту ништа не може учинити, па се ја питам зашто сада многи ћуте и не дају никакве изјаве, или зашто не предоче јавности своје тадашње забељешке? Мој закључак је да не смеју! - навео је Бозола.

Бозола је подсјетио да је од 1992. године, као ванредни делегат УН и ЕУ на нивоу БиХ, Србије, Хрватске и Црне Горе, све вријеме обилазио болнице и организовао добијање донација, као и збрињавање болесне дјеце и рањених лица у БиХ за лиецење у болницама ЕУ.

- Велики број дјеце збрињаван је уз сарадњу и надгледање Института за мајку и дете из Београда и Новог Сада, а исти примјер односи се и за БиХ и Хрватску. У тиму су били чувени доктори из ЕУ, са по три групе у три правца - пише Бозола.

Пошто је добро говорио, како каже, "југословенски" и познаје добро екс Југославију, имао је задатак да отвори процес размјене заробљених лица.

- Обављање тог задатка носило је са собом и огроман ризик, јер су све стране, већином, убијале заробљенике. Пуне четири године у процесу обављања тога задатка бивао сам више пута заробљаван, али сам притом успио да извршим велики број размјена заробљених лица, уз високи степен ризика - написао је Бозола.

Спасио је и успио, како каже, да у њихове земље врати, упутивши их Шираку, и два француска пилота, који су пали изнад Сарајева, а такоде и једног америчког пилота, који је пао у близини Глине код Бихаца.

- Пошто сам се кретао у свим зонама гдје су трајале офанзиве од Сарајева до Книна, мене су контактирали сви команданти и генерали. Више пута сам се цуо око размјена заробљеника са генералом /Атифом/ Дудаковицем и генералом Ратком Младицем, као и са многим другим командантима и генералима који су ме познавали - пише Бозола.