Српска наредних дана обиљежава три значајна датума (ВИДЕО)
Он је истакао да је српски народ имао два антифашистичка покрета на самом почетку Другог свјетског рата, те водећу улогу у борби против окупатора.
- Српски народ је дао највећу жртву и допринос у борби против фашизма у Другом свјетском рату - рекао је Егић у Бањалуци.
Он је нагласио да ће Дан побједе бити обиљежен сутра у Бањалуци, а обиљежавање почиње окупљањем учесника марша "Бесмртног пука" у Парку Петар Кочић од 10.00 до 11.00 часова.
Учесници марша у 11.00 часова крећу до Трга палих бораца, гдје је у 11.15 часова предвиђено полагање вијенаца, а у 11.30 обраћање званичника и умјетнички програм.
Дан Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука биће обиљежен у петак, 10. маја, у бањалучкој Касарни "Козара", а обиљежавање почиње парастосом у 11.00 часова, након чега ће у 11.30 часова бити положени вијенци.
Након тога слиједи постројавање јединица, обраћање званичника и умјетнички програм, док су изјаве за новинаре планиране за 13.00 часова.
Егић је најавио да ће у недјељу, 12. маја, у Доњој Градини бити обиљежен Дан сјећања на жртве гоноцида над Србима, Јеврејима, Ромима у НДХ, те подсјетио да је ово највеће стратиште српског народа, који је мучки убијан на најстрашније начине.
- Овај дан обиљежавамо заједно са Владом Србије и очекујемо долазак највиших званичника Србије - напоменуо је Егић.
Обиљежавање почиње полагањем вијенаца и цвијећа на Гробно поље Тополе у 12.00 часова, након чега ће у 12.30 часова бити служен парастос и вјерски помени жртвама геноцида у НДХ код Гробног поља Храстови, а након тога предвиђено је обраћање званичника.
Обиљежавање Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ обиљежава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.
Као датум обиљежавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.
Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формиран је августа 1941. године.