У припреми измјене уџбеника историје; Под међународним притиском запостаљен период Одбрамбено отаџбинског рата (ВИДЕО)
Због тога, удружења проистекла из посљедњег рата предлажу допуну наставног програма у уџбеницима историје. Са овим захтјевом сагласне су и званичне институције.
Од 1992. године сваки народ исписује своје странице историје. Тако су Срби, неријетко, у уџбеницима у ФБиХ представљени као агресори, а Бошњаци као једине жртве рата 90-их.
Дејтонски споразум је донио мир, али не и јединствене историјске уџбенике. Препорука странаца била је да основци из историје не изучавају период од 1992. до 1995. године. И као у свему, добри ђаци су били само из Републике Српске.
- Те препоруке придржавала се само Република Српска, никада у ФБиХ та препорука није поштована, поготово у хрватским кантонима, односно хрватском образовном систему, а онда су и бошњачки кантони почели да уводе те теме, са намјером да у ствари историја тог периода буде написана на основу хашких пресуда - рекао је Горан Латиновић, доктор историје на Филозофском факултету у Бањалуци.
Тако су се хашке пресуде Србима, као основа на којој се темељи бошњачка перцепција историје, преточиле у званични уџбеник сервиран основцима из ФБиХ. С друге стране, ученицима деветих разреда, али и средњошколцима, уџбеници историје нуде само истину и чињенице - без ратнохушкачких порука.
- Мислим да је вријеме да почнемо причати истину о нашим дешавањима, односно о биткама које смо ми водили. Али и страдање српског народа које се десило у Подрињу и по Републици Српској, односно БиХ - рекао је Милован Гагић, предсједник Предсједништва БОРС.
- То наметање, покушај писања хашке историје, није ништа друго него политички суров акт агресије на истину и на српску историју. Ми се томе морамо супротставити - истакао је Предраг Лозо, историчар, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Због свега, неопходно је допунити Наставни програм за историју који се односи на 1990. године. На који начин, још није прецизирано, али планови постоје.
Жељка Стојичић, министар просвјете и културе Републике Српске, каже да предстоје договори и разговори у ком правцу да се дјелује, с циљем да дјеца упознају историју свога народа на научно утемељен начин и да у складу с тим развијају свијест о свим тим догађајима.
- Не смијемо ићи само са изучавањем злочина и жртава, него то требамо ставити у историјски контекст и контекст борбе српског народа за опстанак на овим просторима - нагласио је Лозо.
Досадашњи наставни планови и програми донијели су резултате. У школским клупама, и они, који су научили и више од градива из уџбеника.
- Ја знам много о Одбрамбено-отаџбинском рату, јер је мој деда страдао у њему, да бих ја имао гдје да живим. Његову жртву и хиљада других бораца сви треба да знају - каже Сергеј Слијепчевић, ученик 9. разреда ОШ "Змај Јова Јовановић" Бањалука.
Сергеј је примјер да историја Републике Српске неће бити заборављена, а култура сјећања очувана. На надлежним институцијама је да кроз уџбенике очувају историју Републике Српске са краја 20. и почетком 21. вијека. Јер, то је једини начин да се снагом истине одупремо притисцима и покушајима прекрајања историје и очувамо сјећање на оне који су је стварали.