Расту цијене и број банкарских накнада
Ова, иначе рекордна цифра, наставак је вишегодишњег тренда раста цијена банкарских накнада.
У исто вријеме расте и њихов број, па се клијенти често питају шта тачно плаћају када уђу у неизбјежан пословни однос са банкарима.
Колико плаћају за основну услугу банке – вођење текућег рачуна, саговорницима које смо питали требало је времена да се присјете.
Марка по марка и банке у Српској инкасирале су прошле године, само по овом основу, рекордних 165.5 милиона марака. Лијепа сума чији се износ сваке године повећава за од седам до готово 20 милиона марака. Према подацима Агенције за банкарство, банке су од накнада 2016. године зарадиле 80.08 милона марака. Дакле дупло мање него прошле године.
- Накнаде имају тренд раста задње двије три године из простог разлога што се на тај начин обезбјеђује један сигуран приход банкама, који очувава њихову добит, а да није изложен флуктуацијама кредитне активности - рекао је Предраг Млинаревић са Економског факултета из Источног Сарајева.
Бакнари кажу раст јесте примјетан и наставиће се све док расту везани трошкови. Клијентима зато свјетују – дигиталне трансакције и до пет пута су јефтиније од папирних платних налога.
- Имамо тај раст трошкова поготово уколико говоримо о готовинским трансакцијама на шалтерима банака. То значајно повећава трошкове у контексту манипулације готовином, осигурања и транспорта говотине и слично - каже директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница.
И у Агенцији за банкарство наводе – цијене јесу расле, највише 2021. и 2022. године. То је један од разлога рекордне зараде од накнада. Други је, каже Срђан Шупут, рекордан број трансакција и раст привредне активности.
- Гледајући 2023. годину, није дошло до поскупљења накнада у значајнијој мјери, али је тај приход растао због раста обима трансакција преко наших банака - додао је директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут.
Да би клијентима банака олакшала кретање кроз шуму производа и накнада, Агенција је прије неколико година формирала регистар. Ријеч је о чак 80 банкарских накнада, свих осам банака у Српској. Огроман број цифара у систему који врло једноставно даје упоредне податке. Тако клијенти могу да одаберу другу, ако са својом банком више нису у љубави. Али, ријетко то чине.
Али, разлике не постоје једино код отварања текућег рачуна. Само је оно бесплатно код свих. Већ његово вођење може да кошта од пола до готово пет марака. Не треба спомињати да неке банке наплаћују, чак цијелу марку, увид у стање на рачуну на сопственом банкомату, а минус по текућем рачуну кошта од девет до невјероватних 16 и по одсто.
Дакле, нису све исте и није свеједно. Јер сам регистар, на слободном тржишту, представља једини алат који банке може натјерати да цијене накнада снизе. Али то је алат о чијем кориштењу одлучује сваки клијент за себе.