У Хрватској из године у годину расте број злочина из мржње
Она је истакла да из године у годину у Хрватској расте број кривичних дјела која су евидентирана као злочини из мржње.
Она је то рекла коментаришући измјене Кривичног законодавства и навела да је МУП 2017. поступао у 28 случајева, 2018. у 33, 2019. у 51, а 2020. године у 87 случајева злочина из мржње, укључујући јавно подстицање на насиље и мржњу.
- МУП је у 2021. најчешће поступао поводом кривичних дјела пријетње и оштећења туђе ствари, а слиједе их кривична дјела наношења тјелесне повреде и тешке тјелесне повреде и насилничког понашања. Починиоци ових кривичних дјела су најчешће били мотивисани етницитетом жртве. Од 101 кривичног дјела које је забиљежио МУП, укључујући и кривично дјело говора мржње, чак 67 их је било мотивисано националним порјиеклом, након чега слиједе полна оријентација, расна припадност или боја коже те вероисповијест - навела је Јецков.
Подстакнута поражавајућим искуствима са вуковарских улица и протестом родитеља који су недвосмислено указали на проблем насиља, Јецков сматра да Кривичним законом треба предвидјети квалификовани облик учествовања у тучњави и квалификовани облик насилничког понашања.
- Прва квалификаторна околност требало би да буде учешће у тучи почињено из мржње односно због дискриминаторних побуда. Друга квалификаторна околност односи се на посебно рањиве, на дјецу и старије особе те особе с тежим тјелесним или душевним сметњама или према трудницама. Према подацима МУП-а за 2022. године поступано је поводом 51 кривичног дјела из мржње, док су годину раније поступали у 49,5 одсто више предмета, тачније поводом 101 кривичног дјела евидентираног као злочин из мржње, од чега их је 13 оквалификирано као јавно подстицање на насиље и мржњу - навела је Јецков.