Служен парастос Србима убијеним у хрватској акцији "Масленица"
Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", присуствовали су чланови породица и пријатељи погинулих, као и представници више завичајних и прогнаничких удружења.
Према евиденцији Информационо-документационог центра "Веритас", у акцији хрватских снага 22. јануара 1993. године убијено је и нестало 346 Срба, од којих 55 цивила, а међу којима чак 34 жене и троје дјеце млађе од 12 година, док тијела деветоро људи још нису пронађена.
Директор "Веритаса" Саво Штрбац рекао је Срни да су уништена три српска села Кашић, Ислам Грчки и Смоковић, а из још пет села мјешовитог састава Срби су протјерани – њих укупно око 10.000, од којих је најмање 165 врло брзо умрло у избјеглиштву.
Он је истакао да за тај злочин баш нико није одговарао, иако је извршен пред очима УНПРОФОР-а.
- То је била трагедија Равних Котара. То су богата равнокотарска села, звали су их Калифорнија Југославије јер су снабдијевали воћем и поврћем цијелу јадранску обалу. Данас су то пусти предјели, а ту је и Биљане Доње гдје су навезли оно `црно брдо` канцерогеног отпада из Шибеника који тамо трује људе који су се вратили - рекао је Штрбац.
Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је за Срну да је хрватска држава учинила све да се протјерани Срби не врате и да се већина њих данас налази на простору Србије и Републике Српске.
- Још трагичније је да за то нико није одговарао, а то је, после Миљевачког платоа из 1992. године, била друга акција коју је хрватска војска извела на простору који је био под заштитом снага УН. Пролазе године, а нама остаје само да укажемо још једанпут и међународној заједници и органима Србије да би неко морао да одговара за све оно што се десило Србима - рекаој е Будимир.
Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић рекла је Срни да су у хрватској акцији "Масленица" људи убијени само зато што су били Срби и оцијенила да је неопростиво што то нико "ни тада ни данас" не само да није ни осуђен ни кажњен, него што и на хрватској страни за њих нема саосјећања.
Најтеже је, сматра Ђукићева, породицама Срба чија тијела још нису пронађена
- После 31 године их боли неправда што тај злочин није осуђен. Правда је недостижна. Још више боли што не могу да своје најмилије достојно сахране по православним обичајима - рекла је Ђукићева.
У исто вријеме када и злочин у Равним Котарима, један од најмонструознијих злочина догодио се и у близини планинског превоја Мали Алан, гдје су хрватске снаге убиле и масакрирале 22 припадника Војске Републике Српске Крајине са подручја Грачаца, међу којима је била једна болничарка.
Операцију су планирали и извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач и косовски Албанац Агим Чеку, уз знање и одобрење тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.
Иако је нападнуто подручје било под заштитом Унпрофора, нико није процесуиран за злочине над Србима, ни пред домаћим, ни пред међународним судовима.