Може ли попис у Црној Гори донијети реалну слику о етничкој структури државе? (ВИДЕО)
Оно што се у Црној Гори, након три деценије власти Мила Ђукановића, очекује јесте да овај попис покаже реалну слику о националној структури најмање државе на Балкану.
Жучне политичке расправе, најаве бојкота, и кампања налик оној предизборној, обиљежили су почетак пописа у Црној Гори. Према посљедњем попису, оном из 2011. Црна Гора имала је 620 хиљада становника. Наравно, најосјетљивије су оне пописне категорије које говоре о националној и вјерској припадности и језику.
- Та три пописна питања су најрелевантија задњих 30 година и око њих се воде све политичке расправе, то су питања окон којих се дијели црногорско друштво. Тако се десило и овај пут - рекао је политички аналитичар Андрија Ђукановић.
Укратко, све расправе своде се у једну : шта ће попис показати о броју Срба и Црногораца. У српском политичком корпусу тврде да ће овај , демоктарски проведен попис показати стварно стање, за разлику од ранијих када је владајућа структура са ДПС-ом на челу, притисцима, инжењерингом и манипулацијама креирала лажне податке о националној структури становништва.
- Бивша валст је радила на асимиловању српског националног корпуса. Да се створи привид да је већина националних Црногораца са црногорским језиком, што је аспурдно јер су сви показатењи говорили супротно - навео је предсједник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вукасановић.
На попису из 2011. године, у Црној Гори живјело је 45 одсто Црногораца, 29 одсто Срба, 8,5 одсто Бошњака. Тада се 43 одсто становника изјаснило да говори српским језиком, али је само црногорски у Устав уврштен као службени језик.
- Уколико се покаже да и сада већина говори српским језиком, тражићемо да се у Устав и српски уврсти као службени језик - изјавио је посланик Нове српске демократије у Скупштини Црне Горе Јован Вучуревић.
Резултате пописа биће званично објављени у прољеће наредне године.