Кандић: Шантић - један од највољенијих српских пјесника
- Разлог томе је, не само његова поезија, него и комплетна личност, карактер и искреност у његовом сапатништву са својим народом у доба великих духовних превирања, криза и ратова - истакао је Кандић у програму под називом "Ново мостарско стваралаштво" одржаном синоћ у Владичанском двору.
Он је нагласио да је Шантић, без сумње, најрепрезентативнији прототип хришћанина, патриоте и родољуба на којег би сви данас могли да се угледају.
Кандић, који је рођен у Мостару, а живи на Палама, каже да са Шантићем има духовну конекцију откако зна за себе.
- Свој први есеј објавио сам у "Новој Зори" која је насљедница управо Шантићеве "Зоре", а био је посвећен обиљежавању 150 година од рођења Алексе Шантића. Моја прва пјесма била је посвећена њему и звала се "Химна бесмртника", а објављена је у међународном зборнику под називом "Остајте овдје" - навео је Кандић који је на почетку програма одржао слово о Шантићу.
Он је истакао да је Шантић имао највише утицаја на његову поезију, те да му је задовољство што први пут наступа у свом родном граду.
У синоћњем програму представили су се и пјесници из Мостара Мирко Божић и Анита Пајевић, који су и раније учествовали на овој манифестацији.
Божић је нагласио да је Мостар град пјесника, још од Шантића, те да и данас у Мостару постоји изузетна поетска и књижевна сцена.
- Оно што се у Мостару сада дешава није једнократан бљесак за Шантићевих периода, већ има континуитет - рекао је Божић и додао да се сјећање на Шантића његује и кроз књижевни фестивал "Полигон".
Пајевићева је истакла да су "Шантићеве вечери поезије" прилика да се ретроспективно погледа на његово стваралаштво, али и сагледа шта он значи младим ствараоцима, наводећи да јој је изузетна част што је дио ове манифестације.
Мостарска група "Зерделија" коју чине умјетнице Тијана Башић и Марија Распудић извеле су низ изворних и етно музичких нумера међу којима су биле и Шантићеве пјесме.
"Шантићеве вечери поезије" у Мостару организују Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" и СПКУД "Гусле".
У оквиру манифестације сутра ће у Музеју Житомислић бити представљена Изабрана дјела Светозара Ћоровића, а у четвртак, 26. октобра, одржано пјесничко вече Ђорђа Сладоја.