Редитељ Јагош Марковић сахрањен у Алеји зазлужних грађана
Опелу и потом сахрани присуствовали су чланови породице, и изузетно бројни глумци и други позоришни посленици, сарадници, пријатељи и поштоваоци.
Међу присутнима били су глумци Радмила Живковић, Весна Тривалић, Андрија Милошевић, Драган Бјелогрлић, Гордан Кичић, Сека Саблић, Бранимир Поповић и бројни други.
Директор Народног позоришта Светислав Гонцић поручио је, након минута ћутања, да још увијек нико не може да повјерује да Јагоша више нема.
- Дошао је изнанада и својим талентом освојио позориште, а онда нас је тако изненада и напустио. Као у некој његовој представи. По свом таленту био је Моцарт, али је био и Цезар по свим позориштима које је освојио. Код Јагоша је позориште било страст, до посљедњег атома снаге, до посљедњег даха. Јагошева умјетничка душа је сада дио свих нас. Овдје, у његовом Народном позоришту, Јагош Марковић ће постојати заувијек - казао је Гонцић.
Управница Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић Манојловић истакла је да је Марковић био "јединствен, пун живота и заноса":
- Јагош је много волио глумце и њега су сви обожавали. Знам да би желио да данас сви заједно славимо позориште - казала је Вучковић Манојловић.
Југ Радивојевић, директор Београдског драмског позоришта, који је био Марковићев пријатељ 30 година, казао је да славни редитељ оставио "иза себе грандиозна дјела и онда отишао у вјечност".
- За БДП је био ментор, наш отац и мајка. У његову част, вечерас ћемо одиграти "Дивље месо". Данас се раскида веза са свевременим, јер је наш велики Јагош спајао и прошлост, садашњост и будућност - каже Радивојевић.
Академик Душан Ковачевић истакао је да је "Јагош синоним за позориште".
- Био је чудо од дара, који се појављује ријетко и остаје заувијек. Када ми је пријатељ јавио да је Јагош преминуо, мислио сам да је неспоразум. Помислио сам да је то немогуће, па разговарали смо прије свега неколико дана о новој представи. Можда је ово само још једна позоришна илузија, пријатељу мој... - казао је Ковачевић.
Марковић је завршивши режију на Факултету драмских умјетности у Београду током каријере у Народном позоришту радио запажене представе по дјелима Молијера, Љубомира Симовића, Бранислава Нушића, Јована Стерије Поповића и других.
У каријери је режирао преко педесет представа, од комада Шекспира, преко Мирослава Крлеже, Александра Поповића и Биљане Србљановић, до Пирандела, које су извођене у бројним позориштима и на фестивалима у земљи и иностранству.