Јесењи Крстовдан - добро је средити кућу пред зиму
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.
Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обиљежен црвеним словом као заветни празник.
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.
На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнио цар Ираклије", записано је у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића.
- Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утјеху цијелог хришћанског свијета - написао је епископ Николај.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове дијелове узимали су спретни вјерници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
Строги пост и народни обичаји
На Крстовдан се држи строги пост, а многи вјерници тог дана једу само хљеб и грожђе.
По народном вјеровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, вјерује се да ће вам цијеле године све "ићи наопако".
За људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сијенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено Ђурђевдану.
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.
Крстовдан се слави два пута годишње
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра - јесењи Крстовдан и 18. јануара - зимски Крстовдан.
На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се вјетрови.
У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, вјерује се да ће сљедећа година бити "оскудна и болешљива".