Суд БиХ одбио оптужницу за ратни злочин над Србима у Јошаници; Преживјели питају - зар убиство дјетета није довољан доказ ? (ВИДЕО)
- "Убијајте редом, не остављајте ни оно што бешика љуља". Под овом командом су 1992. на Никољдан, крсну славу већине домаћинстава, припадници тзв. Армије БиХ упали у Јошаницу. Њих 600 звјерски су убијали старце, жене и нејач, уништавали и палили куће и окућнице, па и српске воћњаке.
- Тетак Власика ми овако каже – ужас је био кад сам видио да силују Зорку пред њеном двоје дјеце, пред Драганом и Драженом и каже кад су је већ силовали онда су јој одрезали уши нос и извадили очи, а онда су је тек заклали - прича Велимир Ђуровић.
Славко Ђорђевић, свједок српског страдања у Горњој Јошаници код Фоче, каже да је то био маскар.
- Ту ми је страдала сестра и зет. Да су они њих убили метком, не би била толика туга, него су направили масакр од лица људи - присјећа се Ђорђевић.
Најстарија жртва имала је 88 година. Најмлађа Данка - двије године.
- Троје недужне дјеце – Драгана 10 година, Дражен 7, мала Данка двије и по године, 12 брачних парова, 21 жена, Раде Пљеваљчић од 90 година, па ево још једном питам зар су они били војна мета. И како сам понављала свих ових 30 година, ако Јошаница није ратни злочин, онда злочин не постоји - каже Душанка Лаловић, свједок српског страдања у Горњој Јошаници код Фоче.
Све ове жртве, за Суд БиХ су "легитимни војни циљ". Под овим образложењем суд је одбио оптужницу против 13 тадашњих команданата и припадника зелених беретки. Жалбу на судску одлуку припрема Тужилаштво БиХ.
- Суд је своју одлуку образложио да су наведена мјеста била легитимни војни циљ с чим се Тужитељство БиХ не слаже, јер је оптужницом обухваћено страдање 75 особа, углавном цивила, 31 жена, малодобне особе укључујући и дијете од двије године које никако не могу бити легитимни војни циљ, што је и став стручног вјештака - истакао је Борис ГРрубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.
Да пред судом говоре о звјерским злочинима тзв. Армије БиХ у Јошаници, припремало се око 300 свједока. Одбацивањем евидентних доказа, бх правосуђе жели затворити причу о страдању Срба, поручују из републичких организација проистеклих из протеклог рата. На одлуку Суда - огорчени.
- Да ли је мало 56 невиних цивила који су пострадали у Јошаници да се то квалификује као ратни злочин? Да ли је мало троје дјеце која су убијена, старци од 88 година, да ли је то све за правосудне институције на нивоу БиХ мало да би се подигла оптужница 31 годину након што се десио овај злочин - поручио је Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, каже да се српске жртве не третирају на исти начин као и све друге жртве.
- Српске жртве се не третирају на исти начин као друге жртве и сматрамо да Суд и Тужилаштво дефинитивно нису оправдали постојање и с тога можемо слободно позвати наше представнике у поменутим правосудним институцијама да се повуку јер је евидентно да ни суд ни тужилаштво не суде правично - истакла је Исидора Граорац.
Са понижавањем српских жртава наставља и међународна заједница. Овако из Српске виде измјене Закона о Меморијалном центру у Поточарима које је наметнуо Кристијан Шмит, а којим ће бити формиран Институт за науку и образовање.
- Дође ти човјек који је потомак фашиста и народа који је починио Холокауст и онда нама држи предавања на ту тему - истакао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Да би тема предавања института могла бити ревизија историје и потпуно затирање српских жртава, упозоравају из Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
- Формирање тог института може бити јако опасно јер нас негдје тамо далеко може представити као народ који није починио оно што се тумачи да је починио и народ који не заслужује да живи у Републици Српској коју је својом крвљу створио и коју треба да брани под сваку цијену - додала је Граорац.
Правде за српске жртве нема, али има амнестије за злочинце, наглашава министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић. Овакве одлуке су, закључује, главна препрека на путу помирења.