Стевандић одговорио комесарки Савјета Европе за људска права: Законе доносимо демократски
Одговор објављујемо у цијелини:
"Поштована госпођо Мијатовић,
Са пажњом и уважавањем сам прочитао Ваше писмо те Вам у најбољој намјери и са једнаким поштовањем љубазно одговарам.
У Републици Српској законе доносимо на демократски начин, путем усвајања у парламенту након јавних расправа.
Овај процес је у складу са препорукама Венецијанске комисије, чије ставове и Ви наводите у Вашем писму. Венецијанска комисија оспорава доношење закона принципом наметања односно вољом једног човјека који за то не са мо да нема права, већ ни формалног именовања од стране Савјета безбједности. Конкретно, говорим о господину Кристијану Шмиту, који се потрудио да направи инциденте и ситуације које угрожавају мир, демократски поредак и дејтонске принципе засноване на сагласности народа и ентитета за било какве одлуке. Такође, господин Шмит је почео да користи увредљиве квалификације поредећи нас са "приматима". Сматрамо да је ово ван свих дипломатских и основних правила бонтона.
Примијетио сам да се нисте изјашњавали о овим неспорним чињеницама у Вашем писму, што је, наравно, Ваше право. Међутим, то може одражавати двоструке стандарде и аршине. Молим Вас да не замјерите на искрености и слободи у комуникацији, јер су то изворне европске и демократске вриједности. Нажалост, свједоци смо да се ове вриједности, у данашњој Европи, од почетка сукоба у Украјини и Русији све више ограничавају. У појединим европским земљама, грађанима се не дозвољава да слободно изразе своје мишљење о тим темама, често се суочавајући са медијским линчом или чак правном одговорношћу. Насупрот томе, у Републици Српској, грађани имају слободу изражавања свог мишљења, било да се ради о домаћим политичарима, предсједницима других држава или лидерима Европе.
Уважавајући добре намјере које мотивишу Ваше писмо, желим Вас обавијестити да ћу га прослиједити свим посланицима, а такође ћу га и сам још једном пажљиво прегледати. Процес уређивања односа у друштву спроводи се путем закона и кодекса, у складу са степеном развоја и зрелости друштва. Република Српска то ради на демократски и парламентаран начин. Уређивање медијског простора и рада, као и дјеловања НВО организација, не смије бити изнад домаћег законодавства, што важи не само за Републику Српску, већ и за све европске земље.
Поред тога, Нацрт закона не представља забрану или ограничење рада НВО. Он успоставља регистар и тражи транспарентност од НВО које примају страно финансирање или помоћ. Сматрам да је легитимно и у интересу грађана Републике Српске да се зна извор финансирања организација које обављају јавне функције. Ово не значи да се НВО онемогућава у њиховом раду, већ се покушава осигурати да раде у складу са законом и транспарентно.
Такође, Нацрт закона не ствара посебан правни режим за НВО које примају страно финансирање. Он поставља захтјеве за извјештавање и провјере које су усмјерене на осигурање транспарентности и спречавање злоупотребе. Ове мјере нису претјерано рестриктивне, већ се ослањају на принципе транспарентности и одговорности.
С обзиром на то да имамо довољно времена од нацрта до приједлога закона, искрено се надам сарадњи током тог интервала како би предметни закон имао широку анализу и расправу прије евентуалног усвајања или неусвајања."
Одговор предјседника Стевандића објављен је и на сајту Савјета Европе.
Посдјећамо, у писму предсједнику Народне скупштине Републике Српске Ненаду Стевандићу, комесарка Савјета Европе за људска права Дуња Мијатовић изражава забринутост због Нацрта закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, која је уврштена на дневни ред сједнице Народне скупштине заказане за 26. септембар 2023.