Кајакаше из Јасеновца сутра дочекује почасна регата у Београду (ФОТО)
Двојица Бањалучана, ентузијаста за веслачке спортове и боравак у природи, веслају неуморно у просјеку по десет сати дневно, дуж савског тока од Доње Градине, преко стратишта дуж Посавине и Мачве, све до Старог Сајмишта у Београду.
Кајакаши се у Београду очекују сутра око 17 часова, гдје ће их већа група ентузијаста пратити у регати од Аде Међице све до ушћа Саве у Дунав, а сви који имају пловила су добродошли да им се придруже у овој завршној дионици меморијалног пута.
Како су рекли за Танјуг, на овај пут симболично су кренули на дан Светих великомученика Јасеновачких, са тачке гдје се ријека Уна улива у Саву код озлоглашене "тополе ужаса".
Ово, данас сасушено дрво, један је од најстрашнијих симбола усташких логора Доња Градина и Јасеновац, под којим логораши убијани на окрутан начин након што би неријетко били остављани да издишу данима закуцани ланцима и клиновима за стабло.
Иако је Јасеновац један од највећих и по броју жртава, најмасовнијих логорских комплекса у историји човјечанства са преко 700.000 страдалих Срба и више десетина хиљада страдалих Јевреја и Рома, као и Хрвата и муслимана који су били означени као помагачи Срба или антифашисти, и цијели даљи ток ријеке Саве до ушћа у Дунав, прате бројни документовани логори и стратишта.
Међу њима су логори Стара Градишка, једини забиљежен логор за жене и дјецу у историји, као и Старо Сајмиште надомак самог краја савског тока. Читав низ помоћних логора налазио се на обали Саве, док готово да нема села у Посавини и Мачви без табле која свједочи о масовним жртвама злочина тоталитарно-фашистичке творевине НДХ.
За пут којим се пролазе сва ова мјеста страдања, двојица кајакаша користили су експедициони тандем - кајак, у којем су понијели још 60 килограма основних намирница и камп опреме коју су само једном употријебили због, како су рекли, несвакидашњег гостопримства мјештана дуж обале.
Дневни просјек је био око 53 километра, док је рекордна дионица од Шамца до Брчког износила чак 85 километара од свитања до сумрака. Једина дионица коју је кајак морао да пређе копном било је пар километара око граничног прелаза Рача.
Економисти по струци, Солдат и Лакић су сами осмислили и финансирали овај подухват са жељом да се будућа експедиција омасови и забиљежи у виду документарног филма који би обухватио информације о самим стратиштима дуж савског тока.
Како наводе, циљ пута је да се сачува сјећање за неке будуће нараштаје попут њихове дјеце, како се такве страхоте више никад не би поновиле, а на обалама Саве умјесто логора градили мостови и спомен-обиљежја.