Писмо Томе Ковача Момчилу Мандићу: Само блефираш
Писмо преносимо у цијелости:
Момо, пратим сукоб, односно атак твоје породице на Окукину породицу, додуше са гнушањем у коју крајност идеш. Не бих се оглашавао да ниси поменуо моје име код дежурног србомрзца Небојше Вукановића.
Износиш да је и мене, односно моју фирму Окука опљачкао, није тачно. Лажеш, треба ти широк фронт, а овога пута га нећеш добити.
Удружење Част отаџбине, у којем сам некад био и ја и десетине генерала и других хероја рата, сада заједно са Вукановићем пљујеш. Можеш ти са Вукановићем, тамо нема твојих сабораца, ја не могу. Ко сте ви да из једног Требиња пљујете по генералу Анђићу? Да је среће негдје би његово име било уклесано у том граду.
Пролазе ми сјећања на његову битку за одбрану Требиња. Тај виртоуз и храбри Гаћани сударише се са усташама, и сада ћеш са Вукановићем прекрајати битке, историју, као напаћени Херцеговци.
Зашто настојиш понизити Окуку, да си му ти дао стан. Са чијим новцем, па то је државни новац.
Он је тај стан добио ваљда на ране, од МУП-а. Ја сам водио акцију и битку за Илиџу кад је погођен и кад је губио свијест, тражио је да му сачувам жену и нерођено дијете, то су сви чули на вези.
Момо има нешто међу нама Илиџанцима, што ти и Вукановић никад нећете разумјети. Заклели смо се на почетку рата у заједничку борбу и никад нисмо одступили, односно увијек то проради у нама.
Зашто све понижаваш, он је био командант специјале на Илиџи, како бих да то не кажем, шта бих ја онда био?
Зашто лажеш да је точио гориво, да се наслађује Вукановић, који мрзи све што је борачко. Био је код тебе директор и сачувао ти је главу од београдских криминалаца.
Зашто си створио ситуацију, да у Србији србомрзци, користе несувисле поступке твоје породице да пљују по нама, а ти у Републуци Српској директно шурујеш са посљедњим шљамом, да те брани један Вукановић, али ти све можеш...
Бринеш се за Додика, због његовог савјетника, лаког на пиштољу, немој се бринути такав му и треба, или се бојиш за Вукановића и пету колону која треба да га руши, у име Шмита, али не могу поред бораца проћи.
Мој, Момчило како отужно изгледа да те тај, кловн брани, а ми смо некад били најјачи у Сарајеву, макар ми то не можеш оспорити, мада и сада не мислим да си се уплашио само блефираш.