Смањен принос ратарских култура, нарочито житарица (ВИДЕО)
Ресорно министарство наглашава да не постоји бојазан од несташице, а за овогодишње подстицаје издвојили су више од 12 милиона марака.
Ђуро Цвијић из Кладара ове године засијао је 18 хектра пшенице. Упркос свим мјерама и припремама земљишта, принос није испунио његова очекивања. Ипак уз све временске неприлике, каже, труд није био у потпуности узалудан.
- Нормално да није довољан и ја сам очекивао род до 800 кила како сам одрадио земљиште, али имам двије, три мање парцеле код моје куће, негдје ће прећи 700 кила род - каже Цвијић.
С обзиром на неповољне климатске услове, прекомјерне падавине, али и сушу, струка појашњава да се биљежи јасан пад приноса. Осим пада у количини, уочен је и лошији квалитет зрна.
- Код индивидуалних пољопривредних поризвођача принос је између три до 3,5 тона. Будући да је генетички потенцијал пшенице за родност 10 и више тона, то значи да су произвођачи остварили трећину од цијелог родног капацитета - навела је Данијела Кондић, Катедра за ратарство и пољопривредну механизацију, УНИБЛ.
Цијена пшенице директно зависи од региона, али и поремећаја на свјетском тржишту, појашњава струка.
- У окружењу је дошло до поскупљења због прекида извоза из Црног мора и изласка из споразума, тако да су цијене нешто порасле. У Новом Саду је цијена у односу на жетву за 40 евра по тони скупља - истакао је Бранислав Андрић, ПД Семберија.
С обзиром да су ратарске културе препуштене на милост и немилост климатских услова, потпуна заштита и превенција није могућа. Из ресорног министарства појашњавају да су кроз одређене кораке настојали да ублаже пад приноса.
- Ми смо подигли износ подстицаја, за хектар посијане пшенице ове године износио је 500 КМ, исто тако смо подигли цијену регресираног дизела са 50 пфенинга на 75, за подстицаје издвојили смо 13 милиона. Оно што је важно, неће доћи до несташице, то можемо да гарантујемо, нећемо остати без хљеба, брашна - каже Горан Бурсаћ помоћник министра пољопривреде Републике Српске.
Повлачење Русије из црноморског споразума о извозу житарица, утицаће на повећање цијена житарица и хране у БиХ и региону. Међународни монетарни фонд упозорио је да би обустава примјене споразума могла довести до пораста свјетских цијена житарица за 10 до 15 одсто.