Настављена прича о САРТР-у у Бањалуци: У Министарству признали грешку, али не и у НПРС (ВИДЕО)
Коначно су се огласили из Народног позоришта Републике Српске - за њих није спорно учешће Сарајевског ратног театра у Бањалуци и о свему су обавијестили надлежне одборе и институције. Да је грешка учињена признаје министарка просвјете и културе Жељка Стојичић.
Удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата не одустају од захтјева за смјену директорке Народног позоришта Дијане Грбић.
Култура изнад свега - тако у Народном позоришту објашњавају учешће Сарајевског ратног театра на позориштним даскама у Бањалуци. Није им спорно што је основан у августу 1992. као војна јединица при регионалном штабу тзв. Армије БиХ ради, како се наводе, отпора фашизму. И то за директорку Народног позоришта није проблем. За њу су проблем медији који су јoj, како тврди, ставили мету на чело и изложили нападима на друштвеним мрежама. Оправдање јој је и то што је исти театара наступао и 2015. године.
- Не знам у чему је проблем и зашто толико година послије причамо о учествовању неког из другог ентитета. Највеће питање које ми упућујемо одавде - коме је ово требало? Опет питам, коме је требало да се све ово дигне. Не разумијемо - каже Грбићева.
Умјесто одговора, Грбићева поставља питање, али не и оно зашто је све ово требало Народном позоришту. Лоптицу покушава да убаци у терен других институција, тврдећи да их је све упознала о одабиру учесника. Из ресорног министарства одговарају да је избор представа и извођача у надлежности позоришта.
- Грешке су направљене. Чињеница да сам још у априлу тражила информацију руководства НПРС везане за писање на друштвеним мрежама које су тада почели да се појављују, тада је већ урађена селекција позоришта, указује да смо и тада били заинтересовани за оцјену суда јавности - истакла је министарка просвјете и културе.
Није националном театру спорно ни то што застава Републике Српске није била истакнута на позоришту, а још мање то што је на њиховој згради исписано име кладионице. Из позоришта порука да нису у обавези да истакну заставу Републике Српске али и да, због мањка средстава, нису у могућности да одбију понуде спонзора.
- Застава Републике Српске није стргнута, није скинута. Ни због кога, застава Републике Српске стоји у холу и стајаће док ради ово позориште. Она се истиче на зграду онако како је прописано законом - наводи Грбићева.
А управо је уклањање тробојке највише засметало борцима због чега су тражили њену смјену.
- Зашто би се ратни театар који у својој биографији, на својим званичним документима означава као ратна јединица тзв. Армије БиХ, експонирао овдје у НПРС и то на згради на којој није истакнута застава Републике Српске - пита Слободан Жупљанин, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске.
И није проблем у позоришту које долази из другог ентитета. Дугогодишњи новинар Данијел Симић сматра да је суштина у томе што сарајевски ратни театар и тридесет година након рата форсира исту, оснивачку реторику.
- То позориште САРТР сваке године или читав низ година бави се политичким активностима у Сарајеву. Они подржавају лажни мит и конструкт о Дану бијелих трака у Приједору. Да је само то, а није, то је довољно да такав ансамбл нема шта да тражи у Бањалуци - каже Симић.
Миро Јањанин, предсједник Удружења естрадних радника Републике Српске, има своје виђење цијеле ситуације.
- Ко би бранио да је дошао сарајевски национални театар? Било је и Хрватско национално казалиште, била су и друга казалишта, није то проблем. Проблем је у позоришту које каже да си ти фашиста - тврди Јањанин.
Поједине новинаре интересовало је да ли ће се Народно позориште жалити Регулаторној агенцији за комуникације због извјештавања РТРС-а о учешћу Сарајевског ратног театра на Фесту.
- Не планирамо, искрено нисмо размишљали. Мислим да ово треба да се смири - додала је Грбићева.
Коме РТРС да се жали и сви они који не дијеле мишљење о Сарајевском ратном теаатру? Јер гурање под тепих било ког проблема кад-тад ће доћи на наплату. На крају, нико не спори културу, представе и глумце, али зашто се годинама додворавамо,толеришемо и дајемо права другом, а своја газимо?