Радановић: ОХР нема право да доноси одлуке из надлежности Српске
У вези са најављеном ОХР-овом кампањом "за рјешавање питања државне имовине", Радановић је рекао Срни да ОХР, без обзира да ли је попуњена позиција високог предстацника или не, нема право да доноси одлуке које се тичу надлежности заједничких органа БиХ, Републике Српске, ФБиХ, кантона и општина.
- Он може да прати имплементацију Дејтонског мировног споразума и да разговара са локалним властима како имплементирати мировни споразум, али нема права да доноси одлуке у меритуму које се тичу надлежности БиХ, Републике Српске, ФБиХ и општина - навео је Радановић.
Радановић сматра да се, вјероватно, кампањом ОХР-а жели подићи атмосфера и питање имовине на виши ниво, како би се органи власти Републике Српске подстакли да предузимају мјере, што би било искориштено за евентулано санкционисање.
Он је поновио да је лице које се налази у БиХ само себе прогласило високим представником, односно, прогласило га је неформално тијело - Савјет за спровођење мира које није предвиђено Дејтонским мировним споразумом.
- Радно мјесто високи представник није попуњено и треба да прође процедуре и органе који су за то надлежни - навео је Радановић и прецизирао да Савјет безбједности УН мора да донесе одлуку о именовању високог представника.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ истиче да сваки пут када неко са стране покуша да ријеши одређене теме у БиХ, ситуација се увијек наелектрише.
Он је подсјетио и да великобошњачка политика сматра да је оштећена недавним поступањем такозваног високог представника.
Кад је ријеч о питању имовине, Радановић подсјећа на раније пресуду Уставног суда БиХ која се односи на то да је Брчко дистрикт власник непокретности на територији дистрикта.
- Осим тога, Уставни суд БиХ је донио одлуку у којој је дозволио да градови и локалне самоуправе у Републици Српској постају власници непокретности ранијих земљорадничких задруга - рекао је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
Он сматра да је Уставни суд имао адекватне одлуке које су се односиле на имовину све до прије пет до шест година, када је ова правосудна институција започела нову етапу односа према имовинским правима и ставила се на страну великобошњачке политике.
- Наиме, великобошњачка политика инсистира на томе да је БиХ власник земље како би блокирали развој локалних самоуправа и Републике Српске. Свима је јасно да је великобошњачка политика заснована на идеји "један човјек - један глас" што значи да сматрају да Бошњаци који су већина у БиХ имају право да одређују правила понашања остала два народа у овој земљи - напомиње Радановић.
Он је додао да Уставни суд БиХ својим посљедњим одлукама ниподаштава раније које су се односиле на имовинска права.
Медији су раније јавили да ОХР, поред формирања радне групе стручњака који раде на питању наводне државне имовине, ускоро намјерава у БиХ медијски и на друштвеним мрежама рекламирати "важност рјешавања државне имовине".
ОХР је крајем априла "почео радити на питању државне имовине" и формирао радну групу стручњака, али до данас није објавио ко су чланови тог тијела.
Република Српска је у Народној скупштини раније усвојила закон у складу са којим је непокретна имовина у власништву Српске што је касније оспорио Уставни суд БиХ.