latinica  ћирилица
26/04/2023 |  09:42 ⇒ 09:42 | Аутор: СРНА

Лозо: Преживјели у злочину-геноцида у НДХ моћи ће сазнати истину о свом поријеклу

Власти Независне Државе Хрватске настојале су да сакрију злочин геноцида над Србима, а проналаском списка дијела дјеце које је спасила хуманитарка Диана Будисављевић преживјеле жртве злочина моћи ће напокон сазнати истину о свом поријеклу, рекао је историчар Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Предраг Лозо.
Предраг Лозо - Фото: РТРС
Предраг ЛозоФото: РТРС

Лозо истиче да се проналаском списа показује важност историјског извора за разумијевање историјских процеса, додајућу да је посматрањем истраживања Холокауста историјска наука увидјела значај свједочења жртве за истраживање злочина и рехуманизацију жртве.

- Основна намјера починилаца злочина била је, између осталог, да убију убиство, то јест да сакрију трагове о њему. Баш као што су нацисти уништавали трагове о својим злочинима у Холокаусту над Јеврејима, склањајући се иза бирократски стерилних форми документације - и власти НДХ настојале су да сакрију злочин геноцида над Србима - наводи Лозо.

Он додаје да су српске жртве и трагови о њима прошли кроз још један накнадни вид субверзије - послијератни.

- У комунистичкој Југославији настојала се скрајнути слика о правом карактеру хрватских геноцидних злочина над Србима како би "братство и јединство" имало основу у измишљеним приближно једнаким доприносима и борби `свих народа и народности`, као и о величини њиховог страдња - наглашава Лозо.

Он додаје да се Диана Будисављевић, осим што је ризиковала сопствени живот спашавајући српску дјецу из логора НДХ, суочила са комунистичким одузимањем документације о идентитету и коријенима српске дјеце које је спасила и удомила у хрватским породицама које су често од дјеце сакривале истину о њиховом поријеклу.

- Иако је жељела да на крају рата споји дјецу са преживјелим члановима њихових породица, оставши без документације, ова храбра жена је онемогућена у својој намјери. Нажалост, велики број те преживјеле дјеце никада није сазнао истину о свом српском поријеклу, одрасли су и формирали породице без тих сазнања градећи себе на хрватском националном идентитету - наводи Лозо за Срну.

Он истиче да проналазак списка треба посматрати и у чињеници да ће преживјеле жртве злочина, бар дио њих, они који су сада већ у дубокој старости или њихови насљедници, уколико то буду жељели, напокон сазнати истину о свом поријеклу.

- Институционално сваки корак ка сазнањима о злочину геноцида над Србима у НДХ треба посматрати као дужност науке и друштва да се артикулише колективна траума нанесена негирањем и порицањем злочина - истиче Лозо.

Дјело Диане Будисављевић у спашавању српске дјеце, додаје он, и кроз ове документе показује величину одговорности појединца у најтежим историјским временима.

- Говорећи о њој и њеним напорима говоримо и о карактеру и величини злочина са којим су се суочили Срби у НДХ, поготово дјеца као најосјетљивији дио становништва. А знамо да се све дешавало у контексту монструозног система злочина који је имао специјализоване логоре за дјецу - рекао је Лозо.

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти НДХ за који се мислило да је изгубљен или уништен.

Тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић је навео да је овај списак дјеце настао у другој половини 1942. године након Битке на Козари, те да је ријеч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности за који се сматрало да је нестао током Другог свјетског рата.

- Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет - рекао је Ристић.