Повећан број прометованих некретнина, најскупљи стан плаћен 681.315 КМ
Станковић је навео да треба имати на уму чињеницу и да је од 2017. године, када је успостављен Регистар цијена непокретности, до прошле године забиљежен укупан промет од око три милијарде КМ.
НАЈАТРАКТИВНИЈА ТРЖИШТА НЕПОКРЕТНОСТИ У БАЊАЛУЦИ, БИЈЕЉИНИ И ТРЕБИЊУ
- И даље су најактивнија тржишта непокретности у Бањалуци, Бијељини и Требињу, као и на Јахорини - навео је Станковић у интервјуу Срни.
Он је појаснио да Регистар цијена непокретности представља основ за истраживање тржишта непокретности и први оперативан корак ка реализацији система масовне процјене вриједности непокретности.
- Годишње се у систем Регистра цијена непокретности унесе и обради више од 10.000 купопродајних уговора, који представљају основу за анализу тржишта непокретности кроз израду Годишњег извјештаја из Регистра цијена непокретности, као и периодичних извјештаја по захтјеву заинтересованих лица - рекао је Станковић.
У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ЕВИДЕНТИРАНО 17.069 КУПОПРОДАЈНИХ УГОВОРА
Према његовим ријечима, у Регистру цијена непокретности који води РУГИПП, у 2022. години евидентирано је 17.069 купопродајних уговора у којима је прометовано 36.284 непокретности, односно у просјеку на мјесечном нивоу око 1.420 уговора.
- Остварена цијена у уговорима износи 1.081.473.912 КМ, а поредећи са претходним годишњим извјештајем, за 2021. годину, број купопродајних уговора повећан је за 15,6 одсто, број прометованих непокретности за 19,9 одсто, а укупна остварена цијена у уговорима повећана за је 20,8 одсто или 186,1 милиона КМ - навео је Станковић.
Он је навео да је најскупљи стан у Републици Српској плаћен 681.315 КМ и да се налази у Бањалуци, у објекту изграђеном 2022. године, те да је површине 166,1 метара квадратних и уз њега су прометована три гаражна мјеста.
НАЈВИША ЦИЈЕНА СТАНА ПО МЕТРУ КВАДРАТНОМ 7.856 КМ
- Највиша цијена стана по метру квадратном у Републици Српској износи 7.856 КМ и евидентирана је у општини Трново на Јахорини. Површина стана износи 49,8 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном 2021. године - навео је Станковић.
Он је додао да најскупља кућа у Републици Српској кошта 650.000 КМ и налази се у Бањалуци, има корисну површину од 220,8 метара квадратних, а површина земљишта уз објекат има 504 метара квадратних и саграђена је 2010. године, док најскупљи пословни простор кошта 677.690 КМ и налази се у Бијељини, са површином од 178 метара квадратних у објекту изграђеном 2021. године.
- Највиша цијена пословног простора по метру квадратном у Српској износи 4.646 метара квадратних и евидентирана је у Бањалуци. Површина пословног простора износи 61,04 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном 2012. године - навео је Станковић.
Он је додао да се најскупље грађевинско земљиште у Српској налази у Бијељини и кошта 7.176.613 КМ за површину земљишта од 10.625 метара квадратних, док се најскупље пољопривредно земљиште налази у Дервенти и кошта 145.000 КМ за површину земљишта од 86.044 метара квадратних.
Он је напоменуо да РУГИПП објављује податке из Регистра цијена непокретности на веб страници "Јавни увид у податке Регистра цијена непокретности" https://rcn.rgurs.org, графичким приказом података, водећи рачуна о заштити личних података и израдом периодичних и годишњих извјештаја с циљем остваривања транспарентности тржишта непокретности у Републици Српској.
"Податке Регистра углавном користе Правобранилаштво Републике Српске и основни судови, Централна банка БиХ и комерцијалне банке за вођење послова из њихове надлежности, јединице локалне самоуправе, вјештаци, медији за извјештавање о кретањима цијена на тржишту непокретности и друга правна и физичка лица", рекао је Станковић.
СТУПАЊЕМ НА СНАГУ НОВОГ ЗАКОНА О НОТАРСКОЈ СЛУЖБИ ПОВЕЋАН БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ КУПОПРОДАЈА
Он је подсјетио да су ступањем на снагу новог закона о Нотарској служби у Републици Српској, нотари у обавези доставити РУГИПП-у купопродајне уговоре са испуњеним Упитником, с циљем спровођења закљученог правног посла у јавне евиденције чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на непокретностима.
Станковић је додао да је на тај начин, у односу на ранији период, повећан број пријављених купопродаја.
- С обзиром на све већи број заинтересованих страна за извјештаје и податке Регистра цијена непокретности сматрамо да је стварање Регистра процијењених вриједности непокретности, као крајњег производа масовне процјене вриједности непокретности, посао који даје резултате за друштво и има вишеструку корист за све грађане, институције и пословне субјекте - закључио је Станковић.