Црна Гора: Сјећање на страдале у НАТО бомбардовању
Помен у манастиру биће служен у 9.00 часова, а делегације бораца и породице палих бораца ће у 11.00 часова положити цвијеће на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама, Андријевици и у Тивту.
Из Удружења бораца ратова 1990. године Црне Горе поручили су да НАТО злочине памте и не опраштају, те да ће одати почаст погинулим саборцима и цивилима.
У НАТО агресији на СР Југославију у Црној Гори су бомбардовани војни и други циљеви, мада неупоредиво мање него у Србији.
Из Удружења подсјећају да су 24. марта 1999. године бомбардовани касарна Војске Југославије у Даниловграду у којој је погинуо војник Саша Стајић из Београда, војни аеродром у Голубовцима гдје је теже рањен један војник, радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице на брду Обосник у Боки Которској, радарски систем на Црном рту код Сутомора и кота изнад тунела Белведер, на улазу у барску општину.
Водник прве класе Војске Југославије Мирослав Божовић погинуо је у бомбардовању касарне "Шипчаник" у Тузима 15. априла.
Трагедија великих размјера од НАТО бомбардоваља десила се 30. априла 1999. године на мосту у Мурину гдје су животе изгубили дјеца Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар и одрасли цивили Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић, подсјећају из Удружења.
На рт Арза код Херцег Новог НАТО је 30. маја испалио око 300 пројектила са осиромашеним уранијумом.
Из Удружења су истакли да је са ове временске дистанце јасно да су ратови деведесетих били ратови за нестанак било каквог облика југословенске државе и против српског народа и Србије и Црне Горе у којима је оружаном сецесијом уз помоћ САД и ЕУ разбијена СФРЈ, подржана оружана побуна Албанаца на Косову и Метохији НАТО агресијом зарад стварања независне државе на територији Србије.
Тиме је, истичу, подржано раздруживање државне заједнице Србије и Црне Горе зарад пројекта независне Црне Горе и њене евроатланске употребе.
Данас се навршавају 24 године од почетка агресије НАТО-а на СР Југославију у којој је током 78 дана бомбардовања убијено 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља претрпјела страшна разарања.