ДНК из Бетовенове косе открива од чега је умро
Праменови косе нађени су на старом комаду папира, а научници тврде да та анализа помаже да се открије шта је могло да изазове његову смрт, преноси портал Сајенс њуз.
Како се наводи у студији научника објављеној у научном часопису Кјурент бајолоџи (Current Biology), композитор се већину свог живота мучио са здравственим проблемима.
Он је 26. марта 1827. преминуо у свом стану у Бечу од болести за коју историчари тврде да се ради о отказивању јетре, а анализа неколико праменова косе која је чувана и коју су прикупили колекционари показује да је Бетовен носио неколико генетских фактора ризика за обољење јетре.
Nearly 200 years after Ludwig van Beethoven's death, researchers pulled DNA from strands of his hair, searching for clues about the health problems and hearing loss that plagued him. https://t.co/gRsKA2eltn
— WJHL (@WJHL11) March 23, 2023
Овај повишени ризик, упарен са потенцијалном инфекцијом јетре и наводним навикама композитора да пије, можда је убрзао његову прерану смрт у 56. години, каже Тристан Бег, биолошки антрополог са Универзитета у Кембриџу.
Наводи се да је добро познато да је Бетовенова каријера била је прекинута прогресивним губитком слуха, који је у потпуности изгубио до 45. године.
Такође, утврђено је да је патио од гастроинтестиналних проблема и погоршања стања јетре, због чега је његова наводно пожутјела у љето 1821.
Научници су током истраживања морали да се ослоне на биљешке са двије аутопсије, обављене након што је ексхумиран 1863. и 1888. године и на друге историјске документе.
Истраживање је покренуто 2014. године и приликом њега је коришћено око 30 одвојених праменова косе који за које се сматра да су Бетовенови, а које су чували његови потомци и коолекционари и за које се тврди д су одсјечени са композиторове главе у периоду од 1821. до 1827. године.
Ова анализа није открила генетске маркере за глувоћу или проблеме са цријевима, али је идентификовано неколико фактора ризика за обољење јетре, укључујући варијанту гена ПНПЛА3 која би утростручила композиторов ризик од развоја проблема са јетром током његовог живота.
Научници су такође пронашли трагове вируса хепатитиса Б, који оштећује јетру, у једној од нити која је наводно прикупљена убрзо након Бетовенове смрти.
Ризик за оштећење јетре од инфекције хепатитисом Б би се додатно погоршао редовном употребом алкохола, кажу истраживачи.
- Иако не знамо тачно која комбинација фактора је убила Бетовена, ово је фасцинантна детективска прича - рекао је хепатолог у Краљевској универзитетској болници у Ливерпулу Ијан Гилмор, а који није био укључен у истраживање.