Прошлогодишњи извоз рекордан, скоро 7,5 милијарди КМ
- Извозни резултати у периоду 2014-2022. године дају јасну слику о кретању и трендовима у протеклом периоду, а дужну пажњу треба посветити чињеници да је у посљедње двије године извоз овог сектора привреде повећан за скоро 100 одсто, са четири милијарде КМ у 2020. години на 7,5 милијарди КМ у 2022 - појашњава се у анализи.
Највећи раст извоза лани забиљежен је у категорији производа од алуминијума, гдје је са 941 милион КМ у 2021. године порастао на 1,5 милијарду КМ, затим производи од жељеза и челика, чија је вриједност извоза порасла за 30 одсто.
Из Спољнотрговинске коморе наводе да је пад извоза забиљежен код наоружања и војне опреме, без категорије експлозива ТБ36, а рачунавајући и ту категорију, намјенска производња биљежи раст.
- Ова категорија је све до прошле године биљежила континуиран раст, првенствено због повећане потражње на свјетском тржишту. Међутим, капацитети постојећих компанија су пуни и неопходна су даља улагања и инвестирање у ширење капацитета и/или нови производни програм како би и извозни резултати били бољи - истиче се у анализи.
Из Спољнотрговинске коморе наводе да је извоз електроиндустрије лани премашио 1,3 милијарде КМ и већи је за 20 одсто у односу на 2021. годину, те додају да позитиван тренд раста биљежи и ауто-индустрија, сектор који је прије три године био изузетно рањив усљед промјена тржишта.
Најважнија извозна тржишта металске и електроиндустрије БиХ су Њемачка, на коју се односи 16,34 одсто укупног извоза, затим Аустрија 15,46 одсто, Италија 12,33 одсто и Словенија 11,03 одсто.
Металски и електросектор је у прошлој години остварио увоз у вриједности од око 10,15 милијарди КМ, што је за 2,2 милијарде КМ или 28 одсто више у односу на 2021. годину, а највећи раст је забиљежила категорија алуминијума.
То се, како наводе из Коморе, повезује са повећаним потребама домаћих прерађивача тог метала, те чињеницом да су у посљедње три године, гашењем електролизе у једином комбинату БиХ за производњу алуминијума, прерађивачи приморани увозити сировину.
- Уколико се поново покрене погон електролизе и производње алуминијума у БиХ, ова ставка би сигурно била значајно умањена. Уколико би се пронашла рјешења за снабдијевање електричне енергије по повољним цијенама за поновно покретање погона електролизе, статистика размјене ове категорије, сектора, па и цијеле привреде БиХ би била рекордно успјешна - истиче се у анализи.
Из Коморе наводе да категорије аутомобила, машина и електричних апарата као и у претходним годинама учествују са великим увозним вриједностима, што је карактеристично за све мање земље без властите производње високо захтјевних производа попут аутомобила, рачунара и сличне робе.
- Уколико би се ова ставка изузела из анализе спољнотрговинске размјене, БиХ би остваривала заслужени суфицит у овом сектору - појашњава се у анализи.
Најважнија увозна тржишта металске и електроиндустрије су Србија са учешћем од 10 одсто, Словенија, Њемачка и Швајцарска са по девет одсто, Хрватска и Италија са по осам одсто, те Аустрија седам одсто и Турска шест одсто.