Финска и даље најсрећнија земља на свијету; Гдје се налази БиХ?
Литванија је једина нова земља у првих 20, док су, према извјештају, Авганистан и Либан двије најнесрећније земље.
Послије Финске, на другом мјесту на листи се налази Данска, потом Исланд, па Израел, Холандија, Шведска, Норвешка, затим Швајцарска, Луксембург и Нови Зеланд.
Србија се налази на 45. мјесту, Хрватска на 48, Црна Гора на 67, а Босна и Херцеговина на 71 месту.
Од објављивања првог Извјештаја о срећи у свијету 2012. године постоји све већи консензус о томе да се срећа може промовисати кроз јавне политике и дјеловање бизниса и цивилног друштва.
Истраживање о срећи у свијету користи шест кључних фактора који помажу да се објасне варијације у нивоима среће широм свијета, а то су: социјална подршка, приход, здравље, слобода, великодушност и одсуство корупције.
Први Међународни дан среће обиљежен је прије 10 година, 20. марта 2013. године.
Од тада су људи широм свијета препознали не само важност мјерења среће и благостања, већ су настојали да подрже јавну и приватну политику како би помогли њено промовисање.
- Крајњи циљ политике и етике треба да буде људско благостање - истиче познати амерички економист Џефри Сакс.
Happy International Day of Happiness! Together we really can create a happier and kinder world#InternationalDayOfHappiness pic.twitter.com/1b4cP4f6Bv
— Action for Happiness (@actionhappiness) March 19, 2023
Према његовим ријечима, благостање није "мека" и нејасна идеја, већ се фокусира на области живота од критичне важности - материјалне услове, ментално и физичко богатство и личне врлине.
- Морамо да претворимо ову мудрост у практичне резултате да бисмо постигли више мира, просперитета, повјерења, уљудности и да, среће у нашим друштвима - истакао је Сакс.
Извјештај о свјетској срећи је публикација Мреже ријешења за одрживи развој УН.