latinica  ћирилица
03/03/2023 |  18:18 ⇒ 20:00 | Аутор: РТРС

Цијене горива су пале, али нису и цијене хране - ко у овоме највише профитира? (ВИДЕО)

Стопа инфлације у Републици Српској на крају 2022. године износила је 13,6 одсто. То значи да је укупан индекс потрошачких цијена у односу на годину раније већи за 13,6 одсто. У исто вријеме, цијене горива на свјетском тржишту значајно су опале. То се, међутим, није одразило на цијене основних животних намирница. Ко у свему највише профитира?
Прехрана - Фото: РТРС
ПрехранаФото: РТРС

Није потребно много рачунати. У посљедњих годину дана поскупјело је све. Са просјечном јануарском платом од 1.217 марака, грађани Српске могли су да плате половину мјесечних трошкова. Према синдикалној анализи, само трошкови хране за четворочлану породицу су износили 1.067 марака.

- Млијеко је поскупјело за 63 одсто, шећер 45 одсто, брашно 21 одсто, свињетина 36 одсто, јаја 48 одсто... У просјеку, пет основних животних намирница поскупјело је за преко 30 одсто - изјавио је Ведран Јуришић из Савез синдиката Републике Српске.

Потрошачи су се већ навикли на изговоре којима је правдан раст цијена у малопродаји. Цијене горива традиционално су на првом мјесту листе оправдања. Међутим, трошкова транспорта и учешћа горива у цијени намирница нико се не сјети када цијена барела иде ка доле.

- Када смо имали енормно повећање цијена на дневној бази, трговци и пружаоци улуга се се правдали да на те цијене значајно утичу трошкови горива и транспорта. Данас, када имамо значајан пад цијене нафте од 23 одсто, немамо ту рефлексију на тржишту - каже Зоран Петош из Удружења грађана "Дон" из Приједора.

Инфлација, као инструмент зараде, више није новост. У цијени артикала у малопродаји свакако је садржана и цијена горива, али она није једини фактор и више није пресудна, каже економиста Александар Љубоја. Он додаје да смо у протекле четири године свједоци да су "тржиште и тржишни механизми само параван за стварање екстра профита".

Цијена барела сирове нафте тренутно је испод 78 долара за априлске уговоре. То је значајно мање од готово 120 долара за барел, колико је коштала у истом периоду прошле године. Међутим, цијене у малопродаји тај пад готово нису осјетиле.

- Према званичним подацима, прошле године смо за најнижу плату од 650 КМ могли да купимо преко 430 литара млијека, а сада уз номинално повећану најнижу плату од 700 КМ, можемо да купимо 280 литара млијека - истичу у Савезу синдиката.

Тако ће, сматрају, неко вријеме и остати.

- Можемо се надати да, уколико сјетва, жетва и приноси буду већи, изнад просјека, и на тржишту се појаве већи вишкови, да се нешто деси када је у питању смањење цијена прехране. Али то ћемо да видимо тек на јесен - рекао је економиста Љубоја.

Инфлација у Српској на крају 2022. године била је 13,65 одсто. Ријеч је махом о увезеној инфлацији, на којој се може зарадити, показују подаци Републичког инспектората који од почетка године начин формирња цијена појачано контролишу.

У 24 контроле на бензинским пумпама у три су утврђене неправилности и наплаћено 45.000 марака казни. Исти број казни изречен је и трговцима који цијене нису формирали у складу са Уредбом Владе о ограничењу маржи. Такав покушај зараде такође је кажњен са 45.000 марака.