Ћосић: Политика убијања Срба довела до тога да их данас у Сарајеву нема
Ћосић је истакао да о такозваној мултиетничности Сарајева говори и чињеница да власти овог града на данашње обиљежавање нису позвали породице убијених Срба на Казанима.
- Нису били у стању да на такву врсту обиљежавања позову ни нас који институционално представљамо људе који су у том периоду живјели у Сарајеву и то говори о томе колико је лоша цијела та прича - рекао је Ћосић.
Он је напоменуо да је и даље споран број жртава, текст на споменику, као и сам споменик који су урадиле градске власти у Сарајеву, као и да су једине институције које штите Српски народ у Републици Српској и ФБиХ - институције Републике Српске.
Ћосић је изразио и наду да ће се сарајевске власти пробудити из оног сна који је описао Иво Андрић, а који говори о немјерљивој мржњи коју Сарајево често испољи према свему ономе што је другачије.
- У њиховом случају Срби су имали другачије виђење и зато су се потрудили да их елиминишу са подручја Сарајева - навео је Ћосић.
Бошњачки политичари Сарајева готово три деценије скривају тачан број убијених Срба из овог града, који су одведени из својих домова у ратним годинама и убијени на Требевићу на локалитету Казани, па бачени у неку од јама.
На Казанима, на подручју Старог Града у Сарајеву, прошле године откривено је спомен-обиљежје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године.
Представници из Републике Српске оцијенили су тада да је спомен-обиљежја Казани са предложеним текстом и бројем жртава срамотан и недостојан, те да се, из поштовања према жртвама, морало бар навести ко их убијао током 1992. и 1993. године.