Пашалић: Пољопривредницима на располагању 150 милиона КМ
Учествујући на панелу "Инвестиције и подстицаји у функцији одрживог развоја" Пашалић је навео да ће овогодишња помоћ пољопривредницима само из буџетских средстава износити 99 милиона КМ, те додао да ће их вјероватно бити још.
- Акценат је на подршци инвестицијама. Ове године имамо 2.500 захтјева за инвестиције на фармама, дакле 2.500 газдинстава је инвестирало у смислу набавке трактора, прикључка, изградње нове стаје, система за наводњавање и све те инвестиције Влада Републике Српске подржава са одређеним процентом, од 15 до 50 одсто - појаснио је Пашалић.
Он је истакао да је враћање средстава од 50 одсто за органску производњу, те додао да је у већини случајева поврат средстава у инвестиције износи 30 одсто.
У Републици Српској ће, према његовим ријечима, ове године бити набављено 450 нових трактора, око 1.500 прикључака, око 100 пластеника.
- За ове четири године, од када смо у Влади, укупној је инвестирано око 200 милиона КМ, заједно ми и произвођачи, а од тих 200 милиона КМ, око 60 милиона КМ Влада Српске им је вратила на рачуне, након инвестиције - нагласио је Пашалић.
Извршни директор за управљање портфељом и заједничке послове Инвестиционо-развојне банке /ИРБ/ Републике Српске Златко Поповић рекао је да је ова банка од свог постојања пласирала 2,8 милијарди КМ по кредитним основама, те у хартије од вриједности.
Он је навео да тренутна потраживања ИРБ-а износе око 1,2 милијарде КМ.
У том периоду од 15 година, ИРБ је, према његовим ријечима, ослушкивао тржиште и привреднике, са којима су креиране одговарајуће измјене.
Поповић је рекао да је ИРБ заједно са Владом Републике Српске и привредницима креирала једну нову кредитну линију која се односи на нове технологије, те додао да крајњи корисници користе та средства по максималној каматној стопи од три одсто, и то за дугорочне кредите на 10 година, што је поприлично конкурентно у односу на оне у приватним банкама.
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић истакао је да инвестирање надлежних институција Републике Српске и БиХ у привреднике битно и неопходно, јер то привредницима даје сигурност, да иза њих стоји један системски приступ, односно политике развоја привреде.
- Ако имају осјећај да неко стоји иза њих, привредници ће се лакше опредијелити за инвестиције, а оно што их увијек тјера је тржиште, зато што морају бити конкурентни, иновативни, морају се борити на захтјевном ино тржишту - истакао је Ћорић.
Према његовим ријечима, само такав приступ може дати резултат.
Ћорић је поменуо и банкарски сектор који мора бити у функцији привреде у цјелини, те изразио наду да ће овај сектор препознати улогу привреде и инвестиције које су кључне. "Ако имамо јаку привреду, имаћемо и јако друштво у цјелини, односно средстава за све нас", поручио је Ћорић.
Предсједник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић изјавио је да су директне стране инвестиције у задње три године у Србији износиле око 15 милијарди евра, а само прошле године четири милијарде евра.
Објашњавајући како је Србија успјела привући толико инвеститора, Вучуревић је рекао да је то захваљујућу законској регулативи, за коју је навео да је успостављена да буде у функцији одрживог развоја.
Он је појаснио да ријеч о пореској политици, царини, свему оном што је битно да се инвеститор привуче и задржи, те додао да је данас квалитет инвеститора у Србији на далеко вишем нивоу него раније.
Јахорина економски форум одржава се под покровитељством предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и уз помоћ Владе Српске и Савјета министара, а окупља више од 400 учесника из десетак европских земаља.