Симић: БиХ не руше Додик и Човић, већ Изетбеговић и они који бјеже од дијалога

Реагујући на текст под називом "Додик и Човић у тандему руше БиХ", објављен у листу "Данас" 21. фебруара, Симић је рекао да је "поприлично искривљена" истина у овом и ранијим текстовима, који потписује исти аутор, јер је очигледно да не постоји спремност да се говори без симулације, фалсификовања и пристрасности.

- Није тачно да, како то наслов у вашем листу сугерише "Додик и Човић у тандему руше БиХ", прије би се могло рећи да то упорним одбијањем позива на дијалог са остала два конститутивна народа, чини водећи политичар бошњачког народа и лидер водеће бошњачке партије СДА Бакир Изетбеговић - навео је Симић за Данас.

Он је истакао да је Изетбеговић познат по томе што је исламски радикализам претворио у опасну политичку идеологију са којом "млатара" оживљавајући и сада, када су затегнути односи у БиХ, ратнички неопримитивизам плашећи сопствени народ, али и остале народе у БиХ изјавама о могућем рату, умјесто да прихвате дијалог са лидерима осталих народа прихватајући тако и нормалност цивилних времена и врлине цивилног друштва.

Симић је указао да је Додик у више наврата јасно рекао да се бори за уставну БиХ, а не за њен распад, додавши јасно да у Републици Српској не постоји никакав план за сецесију већ се само разматра шта и како даље уколико у БиХ не постоји договор који ће задовољити све.

Он је подсјетио на Додикове ријечи: "Ми овдје никога нећемо угрозити. Ми немамо никакву ратну причу. Ја нећу рат".

- Додик у својим изјавама наглашава да за статус Републике Српске неће жртвовати мир, позивајући на поштовање Општег оквирног споразума за мир у БиХ који је донесен у Дејтону а потврђен у Паризу и Устава који је његов саставни дио Анекс четири - рекао је Симић и додао да не види гдје ту новинар "Данас" види рушење БиХ.

Нагласио је да Устав БиХ јасно каже да све што није изричито дато БиХ у надлежност, то припада ентитетима.

- БиХ нема надлежност за војску, за правосуђе, за фискални систем и обавјештајну агенцију. Нема право на земљиште, нема право на шуме. Додик се управо бори да се та надлежност сходно Уставу врате на ентитете, тачније да се испоштује слово Устава - рекао је он.

Симић је навео да је, што се тиче Оружаних снага БиХ Додик у више наврата поновио да је за БиХ најбоље да она буде демилитаризована или да се смањи број припадника Оружених снага, да остане у првом циљаном оквиру, да се смање трошкови, да се дефинише и да може као таква да егзистира и даље.

- Додик се управо залаже да се та пренесена надлежност сходно Уставу врати на ентитете - рекао је он.

Симић је рекао да је оне који се баве кризом у БиХ потребно подсјетити да се криза ту давно настанила зато што БиХ нема базични договор о себи, већ је једним дјелом окренута међународном интервенционизму.

Он је указао да је Додик још прије 15 година на Вијећу социјалистичке интернационале у Женеви говорио о потреби јачања БиХ као демократске, сложене и децентрализоване заједнице која почива на принципима Дејтонског споразума и у којој ће се подједнако водити рачуна о интересима њених конститутивних народа и свих осталих грађана и у којој ће улога међународне заједнице бити значајно редефинисана како би се умјесто њеног интервенционизма створили услови за јачање унутрашњег дијалога и договора, као и веће одговорности домаћих политичких структура.

- Значај оваквог унутрашњег дијалога, рекао је те 2007. године Додик, посебно је битан када је ријеч о европском путу БиХ, што је у природи ствари испуњавање услова за улазак у ЕУ, у потпуности искључује наметање одлука високог представника. Нажалост, поједини политички лидери и странке, намјерно игноришу специфичност бриселске фазе и, не желећи да учествују у доношењу разумних рјешења која би била истовремено прихватљива и за БиХ и за ЕУ, а заснована на унутрашњем дијалогу, стављају државу у стање континуираног губљења времена - рекао је Симић.

Он је подсјетио да је Додик својевремено у Женеви рекао да "какву год будућност будемо градили морамо да водимо рачуна да је за трајну стабилност БиХ, али и региона у цјелини, неопходно очувати тај деликатни баланс успостављен дејтонским споразумом, те да је на томе инсистирао до данас.

Према његовим ријечима, једино је Човић, који је и лидер ХДЗ БиХ, показао спремност за дијалог и договор којим би се ријешила сва спорна питања у БиХ, па свакако и оно кључно да Хрвати могу бирати свог члана Предсједништва БиХ, а не да им бира Бакир Изетбеговић и његове присталице.

Он је нагласио да је процес деконституисања хрватског народа у вези са измјеном Изборног закона БиХ нешто на чему Хрвати унутар БиХ инсистирају већ годинама и отуда одлука Хрватског народног сабора да ће у супротном покренути све правне процедуре и политичке кораке за нову институционалну и територијалну организацију БиХ на начелима федерализма и консолидацијске демократије којом ће се осигурати потпуна уставна равноправност сва три конститутивна народа у БиХ.

- То није била пријетња, већ потез на који је због опструкције политичких лидера Бошњака предвођених Бакиром Изетбеговићем, који бјежи од било каквог договора, Хрватски народни сабор био приморан - указао је Симић.

Он је истакао да Срби и Хрвати унутар БиХ желе да буду слободни без икаквог покушаја мајоризације, без угрожавања туђих националних, вјерских, културних, људских и мањинских права, увијек спремни на дијалог, свјесни да без њега нема нормалног и слободног друштва.